Ugrožen most Mehmed-paše Sokolovića

ALARMANTNO: Ruši se na Drini ćuprija!

Sub, 18.02.2017. 0:55h → Čet, 25.05.2017. 16:24h

Turska agencija „Tika“ radovima je dovela do toga da noseći stubovi teško mogu da izdrže i poplavu, ističe Mladen Đurđević, načelnik opštine Višegrad

Most Mehmed-paše Sokolovića na Drini u Višegradu, umesto da bude saniran i osiguran, radovima koji su izvedeni u protekle tri godine doveden je u opasnost!

Niko sada ne može da garantuje da li bi lukovi izdržali poplavu kakva je, recimo, ovaj kraj zadesila 2010. godine, kad je protok Drine kroz Višegrad bio blizu 4.000 kubika u sekundi! Ovo tvrdi Mladen Đurević, načelnik opštine Višegrad, inženjer geodezije, iznoseći čitav niz zamerki na radove na sanaciji starog mosta na Drini, što je projektovala, finansirala i izvela turska razvojna agencija „Tika“.

Bez stručnog nadzora

- Jedan od najvažnijih radova na sanaciji mosta bila je upravo sanacija stubova. Ona je izvršena tako što je uz stubove čitavom širinom korita nasut kamen, čime je nivo korita znatno podignut, a istovremeno je smanjena propusna moć lukova. U slučaju protoka koji smo imali pre samo sedam godina, most bi bio ugrožen i mogao bi se srušiti. Ovo odgovorno tvrdim! - naglašava Đurević.

U vreme kad su stubovi sanirani nasipanjem kamena u korito, nastavlja Đurević, nije bilo stručnog nadzora radova od institucija RS, pa niko ne zna koliko je tačno kamena nasuto i za koliko je podignut nivo Drine. Nezvanično, kamen je nasut 18 metara uzvodno i 25 metara nizvodno, u sloju koji je ponegde debeo i do 2,5 metara.
- Trebalo je da se uradi i sanacija takozvanog originalnog roštilja od balvana, koji su postavili graditelji kad je most podizan i koji je dosta oštećen. Projektom je bilo planirano injektiranje stubova, ali niko ne zna da li je zaista bilo injektiranja, u kojoj meri, kako, s kakvim materijalom i koliko je to učvrstilo roštilj stubova - nabraja Đurević.

Vidljivo je da su kamene ploče kojima je most popločan posle samo nekoliko godina počele da se krune i osipaju, a Višegrađani kažu - da se tim tempom most krunio od izgradnje, danas od njega ne bi ostao ni kamen!

Mnogo propusta

Zamerke su i na rasvetu postavljenu na most, kao i na to što je vegetacija na zidovima s početkom sanacije očišćena, ali nova se pojavila posle samo nekoliko meseci i još je bujnija.

Iako se most posle sanacije uveliko koristi, Ministarstvo građevinarstva RS, koje je izdalo uslovnu dozvolu za građenje, nije, upravo zbog ovih zamerki, još izdalo upotrebnu dozvolu.

Načelnik Đurević kaže da je zahvalan Turcima iz agencije „Tika“ na pomoći u sanaciji mosta, ali da u Višegradu ne mogu prećutati nedostatke koji su uočljivi i koji bi mogli da ugroze čuveni most.

Poslali smo pitanja „Tiki“, ali nismo dobili odgovore.

Činjenice
PROSLAVIO GA IVO ANDRIĆ

Most Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu građen je od 1571. do 1577. godine
Graditelj mosta bio je najveći turski graditelj tog vremena Kodža Mimar Sinan
Most je popravljen 1664. godine, a zatim 1875, 1911, 1939. i 1940. godine
Deo mosta iznad Drine sastoji se od jedanaest lučnih otvora. Most se oslanja na devet velikih stubova
Najveća poplava koju je most izdržao bila je 1896, kad je nivo Drine bio 1,60 metara iznad mosta
U književnosti ga je proslavio Ivo Andrić, koji je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu

Milijana Okilj
FUGE POPUCALE PRVE GODINE

Tokom sanacije mosta radila sam na restauratorsko-konzervatorskom nadzoru. Imala sam više primedaba na radove, koje su uglavnom u hodu otklanjane. Jedna od najvažnijih bila je upotreba sedre iz Bugojna umesto originalne iz majdana u Višegradskoj Banji, i to je ispravljeno. Takođe, imala sam primedbu na upotrebu maltera za fugovanje - te fuge su ispucale već prve godine, pa su morale ponovo da se rade. O svim ostalim zamerkama trebalo bi argumentovano razgovarati - kaže Milijana Okilj iz Zavoda za zaštitu kulturnog i istorijskog nasleđa Republike Srpske, dodajući da bi tokom ove godine trebalo da bude formirana komisija za tehnički pregled objekta.

Ekipa Kurira

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Kurir TV: Srušen srpski Zid plača!