BEOGRAD - Crna lista.
Članica Evropskog parlamenta iz Slovenije Tanja Fajon kaže da bi eventualna privremena suspenzija bezviznog režima, u okviru reforme šengenskih pravila, mogla da bude veoma opasna po Srbiju, koja ima veliki broja azilanata.
Ona tvrdi da bi u tom slučaju neke članice EU mogle vrlo brzo posegnuti za vraćanjem viza Srbiji.
- Iz Srbije dolazi veliki broj azilanata i to je veoma ozbiljan problem. Prema podacima Evropske komisije, samo prošle godine bilo je skoro 14.000 zahteva za dobijanje azila u zemljama EU. Veoma je važno da vlasti u Srbiji čine sve što je u njihovoj moći da se smanji broj azilanata, kao i da građani budu potpuno upoznati s pravilima koja važe za slobodu kretanja u EU - kaže Fajonova.
Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević potvrđuje da je u EU pokrenut proces zaštite od azilanata, ali da je to procedura koja može da potraje.
- To podrazumeva i zaštitu unutar same EU. Mi svakako treba da vodimo računa o azilantima. To i radimo, i mislim da nema mesta panici - smatra Delevićeva.
Nenad Banović, načelnik Uprave granične policije, ne veruje da će Srbiji biti uvedene vize. On ukazuje na jednu nelogičnost.
- Prema zvaničnim podacima, bilo je 10.000 zahteva za azil u EU, i sad se odjednom pojavljuje cifra od 14.000?! Nije mi jasno gde su našli te dodatne 4.000 zahteva - pita se Banović i dodaje:
- I da prihvatimo tu brojku, ona je ipak manja u odnosu na izveštaj iz 2010, kad je bilo 17.700 zahteva. Zato, nema mesta panici.
Istovremeno, Banović ukazuje i na činjenicu da se priča o vizama poteže baš pred sezonu godišnjih odmora.
- Oni to sigurno rade iz predostrožnosti jer znaju da će dosta ljudi iz Srbije krenuti u Grčku ili Španiju u potrazi za poslom na crno, a ako se zna da je i kod njih nezaposlenost velika, jasno je zašto se ova priča pokreće baš sada - zaključuje Banović.
Gde se najviše traži azil
- Belgija
- Luksemburg
- Švedska
- Nemačka
Gde se najviše letuje
- Grčka
- Turska
- Egipat
- Crna Gora
EU hoće da se zaštiti
Ministri unutrašnjih poslova zemalja članica EU saglasili su se nedavno, na sastanku u Luksemburgu, da u izuzetnim slučajevima bude dozvoljena privremena kontrola granica, uprkos Šengenskom sporazumu.
Uvođenje te mere, koja bi bila u rukama nacionalnih vlada članica EU, opravdava se bezbednosnim razlozima, poput opasnosti od terorizma ili prirodnih katastrofa, kao i eventualnim velikim talasom izbeglica iz pojedinih kriznih područja u svetu.