SRBIJO, POMOZI Povređena profesorka (33): Želim da ponovo pomeram ruke!

Marija Milošević (33) ostala je potpuno nepokretna nakon saobraćajke koju je preživela u Tunisu, a za jedino moguće lečenje u inostranstvu nema novca

SMEDEREVO - Ni dan-danas ne znam zbog čega se desila ta nesreća koja mi je promenila život iz korena. Ostala sam nepokretna, ne mogu da pomeram ni ruke ni noge, ne mogu samostalno da živim, ali želim da idem napred, imam volju da se borim. Cilj mi je da odem u Moskvu, na tretman matičnim ćelijama, ali on je skup i potrebna mi je finansijska pomoć. Nadam se da ću uspeti!

Ovako za Kurir počinje priču Marija Milošević (33), profesorka engleskog jezika iz Smedereva koja je u julu 2014. godine preživela tešku saobraćajnu nesreću na letovanju u Tunisu. Marija je nakon nesreće, u kojoj je zadobila povredu vratnih pršljenova, bila kao biljka. Nije mogla samostalno da diše, jede, govori, niti da se pomera.

Vratila se kao biljka

- Mogla sam samo da trepćem. Komunicirala sam očima. Dugo sam bila na aparatima za disanje, bilo je pitanje da li ću ikad moći da dišem bez pomagala. Međutim, posle 18 meseci provedenih u bolnicama i velikog truda i rada uspela sam da napredujem. Sada samostalno dišem, naučila sam da govorim, mogu da pomeram glavu i ramena - priča Marija.

Ova hrabra mlada žena kaže da joj je sada najbitnije da sakupi novac i ode u Moskvu, a zatim i na fizikalne terapije.
- Planiran je tretman matičnim ćelijama u Moskvi, a zatim intenzivna fizikalna terapija u najsavremenijim centrima „Prodžekt vok“ u Americi. Za prvi tretman u Moskvi potrebno je oko 30.000 evra, a svaki sledeći će koštati između 5.500 i 6.500 evra. U klinici u Moskvi bi me pregledali njihovi stručnjaci, a zatim bi me operisali. Od tog lečenja očekujem veći pomak. Očekujem da će mi se celokupno stanje poboljšati, a najviše od svega bih volela da pomeram ruke - ne gubi nadu Marija i dodaje da još uvek nema kontrolu nad bešikom i da nosi kanilu zbog oslabljenog refleksa kašlja i paralisanih mišića.

Naša sagovornica kaže da bi najviše od svega volela da bude koliko-toliko samostalna, a operacija u inostranstvu bi joj dosta pomogla u tome.

Veruje u humanost

- Meni je sada 24 sata potrebna nega. Ne mogu sama ni da vozim kolica, a u njih me spuštaju specijalnom dizalicom. Jedino što mogu samostalno da radim jeste korišćenje računara, i to zahvaljujući specijalnom programu koji prepoznaje glas - kaže Marija.

Ona se nada da će u skorije vreme uspeti da, uz pomoć i podršku porodice, prijatelja i humanih ljudi, sakupi novac za nastavak lečenja.

Podsetimo, Marija Milošević povređena je pre tri godine kad se vraćala sa izleta u pustinju u Tunisu.
- Taj vozač je izazvao sudar na ravnom putu. Vozio je brzo i sećam se da smo mu svi govorili da uspori i da pazi kako vozi. Nije nas slušao i odjednom je udario u vozilo ispred nas - priseća se Marija nesreće.