PISMO BUDUĆEM PREDSEDNIKU SRBIJE: Juče u apoteci jedna majka rekla Nemam toliko, a onda šapnula...
Ko će biti kandidat, ko budući predsednik, kad će više ti izbori - pitanja su koja se svakodnevo čuju u prolazu, prevozu, na poslu... Za to vreme društvenim mrežama kruži pismo jedne devojke koja je odlučila da se obrati budućem predsedniku Srbije, kod god on bio!
Pismo prenosimo u celosti:
Poštovani budući predsedniče,
Juče je u apoteci jedna majka rekla: "Nemam toliko". Prebirala je po novčaniku, dok joj se slinavi dečačić motao oko nogu. Pitao je: "Mama, šta nemaš?" Rekla mu je: "Ima mama". Zaposlenoj u apoteci je šapnula: "Dajte mi neku zamenu za taj lek, bilo šta za 300 dinara."
Bilo šta za 300 dinara.
"Ali, ja ću umreti do tad", rekao je.
"Ništa vi ne brinite, ne umire se baš tako lako. ‘Ajmo sledeći. Jovanović, Jovaaaanović!'"
Ne umire se tako lako.
U pogonu velike privatne firme za snažnom bučnom mašinom stajala je mršuljava devojka. Pre dva meseca odstranjena joj je dojka. Radničko odelo prekrilo je nedostatak. Rana je mnogo boli, posebno kada rukom gura jedan deo mašine. Komisija za bolovanje joj je rekla: "Sada je sve u redu, morate da se vratite na posao". Poslodavac joj je rekao: "Ako ne možeš da radiš punom parom, ima njih sto zdravih koji mogu ko konj da povuku". U pauzama pije lekove protiv bolova. Onaj za dušu još nije nađen.
Moj otac juče je kopao duboki kanal da postavi vodovodne cevi. On ima 64 godine i kičmu k'o staklo, može da prsne, u srču da se pretvori sa svakom lopatom zemlje koju izbaci. Bio je radnik u jakoj firmi koju je nekoliko ljudi pokralo, oslabilo pa u stečaj poslalo.
Ostao je sa njih 412 na ulici. Sada svi skupa bauljaju sa svojim ostarelim mlitavim mišićima i još starijom kičmom, rade šta stignu, neko pod zemljom, neko na zemlji, bilo gde, gde još uvek takvi „istrošeni“ mogu da prođu dok čekaju starosnu penziju ili smrt. Unuk je pitao babu: „A što deda kopa kad ga bole leđa?“
Da dedu ne boli ništa.
Penzionerka Ruža kupila je sinoć u prodavnici 250 grama parizera. „Iseci mi, ako možeš, molim te“, rekla je prodavačici. „Ne mogu tako malo da ti sečem, izgubiću prste“, odgovorila je prodavačica mirno. Ruža je te noći u maloj hladnoj garsonjeri velikim nožem pokušala da ga podeli na jednake delove za četiri sledeća dana.
Parizer na delove.
"Doći će tata brzo, slušaj babu"
Poštovani budući predsedniče,
Ne znam šta ste sve planirali da obećate u kampanji. Sasvim sam sigurna da ćete pričati neke lepe priče. Sigurna sam da ćete zaći među sluđeni narod, nekog seljaka ćete sigurno pomaziti po rapavom licu. Možda i njegovu kravu.
A možda i obrnete predizbornu priču, pa gotovo počnete da pretite da će morati više da se radi, da ćete skresati penzije, otpustiti radnike po državnim preduzećima, jer Vam je neko rekao da je priča sa lepim obećanjima odavno provaljena i da ova sa strogoćom i zavođenjem reda nailazi na bolji prijem.
Ovde su, budući predsedniče, ljudi naučili da se bore zverski, da posle svakog pada ustanu, da ne odustanu, da okreću tugu na smeh, da od ničega naprave dovoljno za život, da budu u mnogim sferama najbolji da nam ceo svet pozavidi.
I zato gledajte da nam svojom politikom ne uprljate i ne srozate ono što nas još jedino čini živim – dostojanstvo.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(lolamagazin.com/Jovana Kešanski)