Fond zdravstva raspolaže sa 205 milijardi dinara u 2012. godini. Neki bi rekli da je to ogromna svota novca. Međutim, istina je da za naše zdravstvo izdvajamo nedovoljno para. Istina je i da ekonomska moć naše zemlje u ovom trenutku zahteva racionalizaciju na svim poljima. Velika su očekivanja pacijenata, koji za sebe žele najsavremeniju dijagnostiku i terapiju.
Realnost je da nema sredstava da svima sve bude dostupno. Lekare ne interesuje ko će i kako da finansira primenjivanje savremenih terapijskih procedura u lečenju pacijenata. S druge strane, građani za zdravstvo oduvek govore da je besplatno, ne shvatajući da za njega izdvajaju svoj novac od plata i penzija. Oni koji deo plate ili celu platu primaju na crno, izbegavaju plaćanje doprinosa, ali očekuju maksimalnu zdravstvenu zaštitu.
Postavlja se pitanje kako onda rešiti jednačinu u kojoj struka i pacijenti žele dostupnost najnovije terapije, i to svako samo za "svoju" grupu bolesti, u kojoj se iz budžeta nepotpuno finansira zdravstvena zaštita onih za koje to zakon zahteva, u kojoj ekonomisti predlažu smanjenje doprinosa za zdravstvo, u kojoj radnici kojima poslodavci ne uplaćuju doprinos štrajkuju zahtevajući overu knjižica u filijalama RFZO, umesto da to zahtevaju od svog poslodavca, u kojoj farmaceuti prete nestašicom lekova kad god im cena zbog promene kursa evra ne odgovara i u kojoj zdravstveni radnici očekuju da rade u mnogo boljim uslovima i imaju veće plate?!