Zuji vam u ušima i osećate stravičnu glavobolju? Primećujete i neobično svetlucanje pred očima? Dešava vam se da ste umorni, pospani, malaksali i slabije se koncentrišete? Prvo pomisao vam je da ste se previše radili ili da ste premalo spavali... Ipak, kako za Dr Kurir kaže prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, naš čuveni kardiolog, svako ko oseti te simptome trebalo bi da se javi kardiologu, jer oni mogu da ukazuju na poremećene vrednosti krvnog pritiska.
Dr Kurir je istraživao šta zapravo predstavlja krvni pritisak.
Srce je mišić koji omogućava pumpanje i cirkulaciju krvi kroz celo telo. Preko arterija i kapilara, krv stiže do svih organa i tkiva, a u srce se vraća preko vena. Pumpanje krvi kroz krvne sudove stvara pritisak na njihove zidove. Kada su vene, arterije i kapilari dovoljno prohodni, krv tada prolazi bez problema.
Međutim, ako postoji neko suženje, ona se teže kreće, i tako pritisak raste. Normalan krvni pritisak je od 120/80 do140/90 milimetra po živinom stubu. Visok je kada su mu vrednosti iznad 140/90. S druge strane, postoji i nizak pritisak, koji se definiše kao vrednost niža od normalne i manja je od 100/60.
Kako kaže prof. dr Hadži-Tanović, u Srbiji svaki drugi građanin ima povišen krvni pritisak, što je povezano s teškom društvenom situacijom i ogromnim stresom s kojim se svakodnevno susrećemo.
- Smatra se da neko boluje od visokog pritiska tek kada se kontinuiranim merenjem utvrdi da je pritisak viši od normalnih vrednosti. Ako je to slučaj, tada pacijent mora da prima obaveznu terapiju. U suprotnom, posledice mogu da budu fatalne. Lako može da dođe do šloga ili srčanog udara. Veliki broj ljudi nema nikakve simptome, pa su redovni lekarski pregledi obavezni za sve.
Preventivno, svi ljudi bi trebalo da svakodnevno praktikuju umerenu fizičku aktivnost jer ona najbolje oslobađa od stresa, da vode računa o ishrani i kilogramima, smanje unos soli i šećera, i da ostave cigarete - objasnio je sagovornik Dr Kurira.
Kako on navodi, nizak krvni pritisak ne smatra se bolešću.
- On je najčešće urođen i javlja se kod mlađih žena. Osobe koje ga imaju teško se koncentrišu, često su umorne i pospane, i naročito su osetljive na promenu vremena. Pošto se ne propisuju lekovi za nizak pritisak, lekari obično preporučuju umerene doze kafe ili drugih napitaka s kofeinom, koji trenutno mogu da pomognu - kaže prof. dr Hadži-Tanović.
Sve više obolelih!
Na Svetskom kongresu kardiologa održanom u Dubaiju, na kojem se najviše govorilo o prevenciji kardiovaskularnih bolesti, prisustvovao je i prof. dr Višeslav Hadži-Tanović.
- Najnoviji podaci pokazali su da su visokorazvijene zemlje različitim merama za 30 odsto smanjile broj ljudi koji imaju srčane probleme. S druge strane, u našoj zemlji taj broj je i dalje u porastu, nismo čak uspeli ni ga stabilizujemo - istakao je on.
Preventiva
- redovni godišnji pregledi
- umerena fizička aktivnost
- smanjen unos soli u ishrani
- manji unos kalorija i šećera
- regulisanje telesne težine
- prestanak pušenja
- redovno uzimanje lekova kod obolelih