Muk i neverica vladaju u Štrpcu nakon nezapamćenog zločina kada je profesor fizičkog vaspitanja Dejan Krstičić izbo nožem svoja dva sina blizanca, od kojih je jedan umro .
Bebe blizanci imaju samo 40 dana. Zdravstveno stanje jedne povređene bebe je stabilizovano i ona je van životne opasnosti.
Dejan je, prema pisanju beogradskih medija, nakon zločina koji je počinio seo za sto i samo ponavljao – “hteo sam samo da zaplašim ženu, ništa drugo”.
– Nikada do sada nije bio prijavljen neki sličan incident ili situacija, gde je on mogao da se ponaša na neki drugačiji način, sasvim normalan čovek, ne znamo šta se desilo – izjavio je za Dragan Ivanović komandir stanice policije u Štrpcu.
Naselje Mrđence u Štrpcu, u kojem se dogodio ovaj jeziv zločin, celo je u šoku, a komšije za Dejana imaju samo reči hvale!
Svako bi očekivao da se nešto čudno dešavalo u kući danima pre zločina ili da je on nagovestio krvavi pir, ali ne – komšije su bukvalno van sebe, jer Dejan, kako kažu, uvek je bio isti, nepromenjen, miran, povučen.
Meštani kažu da je Dejan “normalan čovek”, da je u dobrim odnosima sa celim komšilukom, kao i da nikad nisu mogli ni da pretpostave da bi ovako nešto moglo da se dogodi. Njihove reči su mnoge skamenile, jer je strašno da neko može tako hladnokrvno i pitomo da se ponaša, još da radi u školi, a da onda izvrši monstruozan zločin nad sopstvenim mališanima.
Inače, ovo je, prema rečima policije, prvo porodično nasilje u njihovoj kući.
– Dejan je sinoć uhapšen, izvršen je uviđaj na licu mesta, uzeta je izjava od njega i danas je priveden kod tužioca na dalji tok postupka protiv njega – rekao je Ivanović.
Postavlja se pitanje kako je moguće da komšije imaju samo reči hvale za ovakvog zločinca, kako niko ništa nije primetio, kako to da samo u Srbiji uvek oni fini i povučeni budu najgore i najstrašnije ubice, koje ruku dignu na sopstvenu familiju, sopstveni rod.
Da li je realno da u našem “komšiluku” žive ovakvi monstrumi, a da ih mi doživljavamo kao dobre ljude za koje imamo samo reči hvale?
Na ovo pitanje dala je odgovor Vesna Tomić, socijalni psiholog instituta Dr Milan Jovanović Batut.
– Naravno da okolina i komšije ne mogu da primete da sa njim nešto nije u redu. Ne treba napadati nedužan komšiluk, jer ovo je očigledno baš težak oblik patologije. Vrsta patologije imate mnogo. Ona ne mora biti agresivna, ne mora biti vidljiva.
– Neko ko boluje od nje može da izgleda kao sasvim normalan čovek, kao što kažete da je slučaj sa ovim počiniocem zločina, da ga komšije hvale kao normalnog. Ni mi ne možemo to da vidimo, jer takvi bolesnici to umeju vešto da sakriju. To apsolutno nikako ne možete da vidite! Ne postoje signali za to, ne postoji ništa, jer, kao što sam već rekla, on je baš težak slučaj – kaže dr Vesna Tomić.
Na pitanje šta se to dogodi da čovek samo “pukne” i počini ovako nešto, dr Vesna Tomić kaže:
– Tu ne dolazi do pucanja, on je sve vreme, pre tog zločina, bio bolestan. To što je uradio je manifest bolesti, dakle ne može da se desi da čovek samo pukne, taj je bolestan sve vreme, samo latentan – otkiva doktorka.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(E. P. K.)