Nove metode u lečenju kožnih oboljenja na VMA

Nove metode podrazumevaju obavljanje takozvanih ELISA testova prema antigenima, a tim analizama testira se pacijentova krv na prisustvo antitela prema pojedinim komponentama kože, objasnio je načelnik Laboratorije za imunodermatologiju na VMA docent dr Željko Mijušković

BEOGRAD - Stručni tim Klinike za kožne i polne bolesti i Instituta za medicinska istraživanja Vojno-medicinske akademije (VMA) počeo je sa uvođenjem novih metoda u dijagnostikovanju takozvanih "autoimunskih buloznih dermatoza", odnosno oboljenja kože.

Autoimunske bulozne dermatoze spadaju u grupu oboljenja kože kod kojih pacijent stvara određena antitela prema sopstvenim delovima kože kada se formiraju plikovi ili erozije na koži i sluzokoži, objasnio je načelnik Laboratorije za imunodermatologiju na VMA docent dr Željko Mijušković.

"Lečenje ovih bolesnika je kompleksno, ponekad i životno ugrožavajuće, a često zahteva primenu visokih doza kortikosteroida i imunosupresivnih lekova", rekao je Mijušković.

On je objasnio da nove metode podrazumevaju obavljanje takozvanih ELISA testova prema antigenima, a tim analizama testira se pacijentova krv na prisustvo antitela prema pojedinim komponentama kože.

"Dovoljno je uzeti jednu epruvetu pacijentove krvi i u roku od tri sata moguće je dobiti željeni rezultat. Inače, ovi testovi se već duži niz godina sprovode u svetskim laboratorijama, jer su senzitivniji od standardnog imunofluorescentnog pregleda krvi pacijenta", kazao je Mijušković, navodeći da su takvi testovi sada prvi put urađeni u Srbiji.

Metoda je počela da se primenjuje na VMA pre desetak dana i ona će, kako je rekao Mijušković, značajno doprineti boljoj dijagnostici i praćenju pacijenata s autoimunskim buloznim dermatozama.

Time je nastavljen kontinuitet rada Laboratorije za imunodermatologiju Klinike za kožne i polne bolesti koji je još 1972. godine započeo pukovnik prof. dr Zvonko Stefanović.

Kako je rekao Mijušković, u toj laboratoriji, prvoj takvog tipa u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, ima sve više pacijenata, ne samo iz Srbije, već i iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine.