VODILI SU NAM ZEMLJU, A PO ČEMU ĆEMO IH PAMTITI Ovo su predsednici Srbije od 1990. godine naovamo
Građani Srbije će na predstojećim predsedničkim izborima po jedanaesti put birati prvog čoveka države, od 1990. godine kada je ta funkcija uvedena.
Funkciju predsednika su obavljala četiri čoveka - Slobodan Milošević i Boris Tadić u dva mandata, a Milan Milutinović i Tomislav Nikolić u jednom.Ustav predviđa da se izbori za predsednika održavaju svake pete godine, ali su četiri izborna ciklusa bila neuspešna.
Slobodan Milošević (11. jan. 1991 - 23. jul 1997.) - predsednik SPS je na izborima 9. decembra 1990. pobedio u prvom krugu jer je osvojio 65,34 odsto ili 3.285.799 glasova.
Slobodan Milošević reizabran je 20. decembra 1992. sa osvojenih 53,24 odsto ili 2.515.047 glasova u prvom krugu. Na čelu Srbije bio je od 8. maja 1989. do 23. jula 1997.
Bio jedna od ključnih ličnosti tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Tokom rata na KIM (1999.) protiv njega je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju podigao optužnicu za zločine protiv čovečnosti.
Optužnica je, godinu i po dana kasnije, dopunjena i optužbama za kršenje običaja ratovanja i Ženevske konvencije u Hrvatskoj i BIH i za genocid u BIH.
Potpisao je Dejtonski sporazum kojim je završen rat u Bosni. Hiperfinflacija, pad životnog standarda, procvat sive ekonomije, obeležile su period Miloševićeve vladavine.
v. d. Dragan Tomić (23. jul - 29. dec. 1997) (SPS) - vršio funkciju šefa države kao tadašnji predednik Skupštine jer predsednički izbori u jesen 1997. proglašenisu neuspelim zbog nedovoljnog odziva glasača u drugpom krugu (bojkot DS, DSS, GSS...)
Milan Milutinović (29. dec. 1997 - 29. dec. 2002.) - kao kandidat SPS u drugom krugu pobedio lidera SRS Vojislava Šešelja i osvojio 59,23 odsto ili 2.181.808 glasova.
Bio je u senci Slobodana Miloševića, ali ostaće upamćen kao član naše delegacije tokom pregovora u Rambujeu, gde su sa kosovskim Albancima uz prisustvo međunarodne zajednice pokušali da reše problem KiM. Nisu uspeli i usledilo je bombardovanje Srbije.
Tokom jeseni 2002. dva puta su održani neuspeli predsednički izbori, a nakon još jednog neuspelog pokušaja 16. novembra 2003. Srbija je izabrala predsednika tek u junu 2004. pošto je izborni zakon promenjen i ukinut zahtev za izlaznošću birača. Tokom tog perioda funkciju predsednika u v.d. stanju vršili su:
v. d. Nataša Mićić (30. dec. 2002. - 4. feb. 2004.) (GSS)
* v. d. Dragan Maršićanin (4. feb. - 3. mart 2004.) (DSS)
v. d. Vojislav Mihailović (3. - 4. mart 2004.) (SPO)
v. d. Predrag Marković (4. mart - 11. jul 2004.) (G17 Plus)
Boris Tadić (11. jul 2004 - 5. april 2012.) - kao kandidat DS Tomislava Nikolića (SRS) u drugom krugu sa 53,24 odsto ili 1.681.528 glasova.
Boris Tadić - reizabran je 3. februara 2008. pošto je u drugom krugu pobedio Tomislava Nikolića (SRS) sa 50,31 odsto ili 2.304.467 glasova.
Prvi mandat obeležila je netrpeljivost sa Vojislavom Koštunicom, kohabitacija koja se neslavno završila Koštuničinom ostavkom na mesto premijera.
U drugom mandatu zamerali su mu preveliku koncentraciju moći - pored funkcije predsednika, vodio je stranku - DS, a imao je veliki uticaj i na Vladu Srbije.
v. d. Slavica Đukić Dejanović (5. april - 31. maj 2012.) - zbog Tadićevog čuvenog skraćivanja mandata i raspisivanja izbora, vršila funkciju šefa države sa pozicije predsednika parlamenta.
Tomislav Nikolić (31. maj 2012 - ...) - pobedio je Tadića u drugom krugu osvojivši 49,54 odsto ili1.552.063 glasova.
Mandat je počeo aferom "diploma", a potom je kao bomba odjeknula vest da predsednik Srbije, odnosno njegovi sinovi, imaju nelegalne vikendice na obali Save.
Nikad precizno nije odgovorio ko sve i s koliko novca finansira fondaciju njegove supruge Dragice Nikolić. Ostaće upamćen i po brojnim lapsusima, ali i "beskonačnom" deljenju ordenja.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: