Kada je u pitanju 'beli sport' Srbija ne treba da brine za budućnost, jer na svakom delu planete postoje naslednici Noleta, Ane, Jelene...
Ana Ivanović je pre nešto više od mesec dana završila profesionalnu karijeru. I Jelena Janković je već ušla u četvrtu deceniju života, a Novak Đoković će ove godine napuniti trideset godina. Sve to ostavlja zabrinute ljubitelje tenisa i navijače u Srbiji koji su navikli u prethodnih deceniju i po na vrhunske rezultate srpskih igrača i igračica i da budu u vrhu i da ređaju uspehe.
Zato se i postavlja pitanje o budućnosti 'belog sporta' u Srbiji jednog dana kada Novak, Jelena, Janko, Viktor i ostali ostave reket. Ipak, Srbija neće morati da brine za svoju tenisku budućnost, ako možemo naslutiti na osnovu rezultata naših mladih nada. Imamo Olgu Danilović, Miomira Kecmanovića, a sada nam se pojavio novi biser - Ana Avramović.
Ana ima samo sedam godina, ali već sada se govori o njoj kao najvećoj nadi ne samo srpskog već i svetskog tenisa. Rođena je u Orlandu na Floridi gde živi i trenira tenis, a koliko je dobra i talentovana govori i to što je prebačena od strane Teniske asocijacije SAD u stariju kategoriju. O svom životu u Americi i tenisu, ambicijama, planovima, idolima i snovima.
– Tenis sam počela da igram sa pet i po godina, ali mogu da kažem da sam uz njega odrasla, jer živim u teniskoj porodici. Moji roditelji su bili jako uspešni u sportu, a mama (Maja Avramović ex Miladinović) je trenirala tenis u Crvenoj Zvezdi u Beogradu i osvajala je brojne pehare zahvaljujući čemu je dobila punu stipendiju za SAD, gde se i preselila. Tenis je moj život i moj san. Bez njega zaista ne bih mogla da živim – počinje priču Ana.
Da svaki veliki uspeh zahteva veliki trud i brojna odricanja, pokazuje i tempo kojim Ana trenira, ali kako ističe, ima veliku motivaciju i ambiciju jer radi ono što voli.
– Treniram četiri puta nedeljno, dva puta u grupi i dva puta sa mojom instruktorkom. Imam osam pehara i tri medalje. Vrlo sam ponosna na svoje rezultate jer osvajam turnire iz kategorije do 11 godina, a imam sedam. Upravo zbog dobrih plasmana, Teniska asocijacija Amerike prebacila me je u višu i stariju kategoriju, tako da igram sa nekoliko godina starijim devojčicam – priča Ana.
Iako joj mnogo vremena i energije odlazi na tenis, ova ambiciozna devojčica je podjednako uspešna i u školi. Ima sve odlične ocene i dobija brojne nagrade.
– Idem u drugi razred osnovne skole, i svakog polugodišta sam bila proglašena za najboljeg đaka u generacije u celoj školi. Zbog toga sam od direktorke dobila "Honor Roll" (prestižno priznanje u američkim školama) – kaže Ana.
Njenoj predanosti tenisu i rezultatima su svi oduševljeni zbog čega dobija zaslužne pohvale gde god da se pojavi.
– Moji roditelji mi pružaju potpunu podršku kako na terenu, tako i izvan njega. U školi takođe imam podršku od nastavnika i drugara. Kada osvojim neki turnir sledećeg dana dobijem aplauz od odeljenja. To me motiviše i veoma me raduje – kaže Ana.
Iako su svi ovi rezultati fantastični, samo su početak. Njen san je da postigne mnogo više i za to je spremna da radi i trenira punom parom.
– San mi je da budem najbolja teniserka na svetu, i da budem broj 1 na WTA listi. Maštam da sam na velikom stadionu najvećih turnira poput US Opena, Rolan Garosa, Vimbldona i Australijan opena i da podižem najveće i najlepše pehare. To je moja ambicija i motivacija – kaže Ana.
Na pitanje ko joj je uzor, ona odgovara:
– Uzor mi je Ana Ivanović. A kada je bio Majami Open, gledala sam uživo Novaka Đokovića kako igra – priča mlada teniserka.
Ovu harizmatičnu devojčicu, pored tenisa, zanima i moda.
– Takođe želim da imam modnu liniju sa svojim imenom za devojčice i devojke. Ideja mi je da napravim svoj brend teniske opreme – kaže Ana koja svakog leta sa roditeljima i bratom dolazi u Srbiju i za to vreme je trenira Stefana Lakićević. Od ovog leta mala šampionka će za vreme posete Srbji trenirati i u Crvenoj Zvezdi.