Dobar vojskovođa je onaj koji inspiriše svoje vojnike, vodi primerom i donosi prave odluke u pravo vreme. Sa takvim će gotovo svaka vojska biti pobednička.
Sa druge strane ako je lider vojske sujetan, neznalica, plah, kukavica i slično, gotovo je sigurno da će doneti propast svojoj vojsci. Donosimo primere osam vojskovođa, koji tu titulu nisu zaslužili.
Publije Kvintilije Var
Rođak imperatora Avgusta, on je bio guverner Sirije, pre nego što je poslat da uguši pobunu na teritoriji današnje Nemačke. Nije imao vojne veštine niti disciplinu, već je položaj dobio zbog rođačkih veza. Devete godine nove ere, poveo je vojsku u Teutoburgšku šumu koja je bila prepuna germanskih pobunjenika.
Nije svoje vojnike držao u pripravnosti i pritom je vodio i veliki broj civila. Nemačka plemena su napravila zasedu i opkolila Varove vojnike, a posle duge bitke Rimljani su masakrirani. Trećina svih legija Rima je izgubljena u toj jednoj bici. Var je u opštoj zbrci izvršio samoubistvo, radije nego da bude zarobljen. Njegovi primerom se poveoveliki broj oficira, koji su takođe sebi oduzeli život.
Kralj Edvard Drugi
Jedan od najgorih vladara Engleske, Kralj Edvard je bio slab i neodlučan vođa. Nije mogao da kontroliše plemstvo, pa je napao Škotsku bez podrške moćnog Tomasa od Lankastera.
Kod mesta Banokburn njegovi podređeni su se posvađali oko toga ko je glavni, što je imalo za posledicu da škotski kralj Robert Brus potuče Engleze na mestu koje je sam izabrao. Činjenica da je Edvard bio kralj 20 godina nije bila posledica njegove sposobonosti, već nesposobnosti opozicije koju je predvodio Tomas od Lankastera.
Vojvoda od Kembridža
Aristrokrata i rođak kraljice Viktrorije, vojvoda od Kembridža je bio na čelu vojske skoro celu svoju vladavinu, a položaj je napustio 1895. godine. Konzervativan do te mere da se to merilo nesposobnošću, nije voleo nikakve reforme. Ratovi u Evropi i Americi su uveli nove tehnologije ratovanja, ali je on odbijao da ih primeni. Osuđivao je svakog ko je pokušavao da se upozna sa novitetima. Zbog toga je do 1900. na nemačkom jeziku postojalo 50 puta više vojne literture nego na engleskom.
General Džordž Armstrong Kaster
Nijedna istorija nekompenetnih vojskovođa ne bi postojala bez generala Kastera. Veteran građanskog rata u SAD, on je bio hvalisavac i pompezan oficir koji je često odbijao da sledi naređenja. Nosio je kitnjastu uniformu koju je sam izmislio. Kada nije bio u ratu družio se sa novinarima i političarima i gradio svoju reputaciju.
Bio je hrabar i tvrdoglav. Kada mu nije poverena komanda u ratu protiv Indijanaca 1876., odlučio je da sam krene u akciju. Ignorušući savete skauta podelio je svoju jedinicu i susreo se sa hiljadama Sijuksa. Svi su masakrirani bez da je učinjen neki napredak u ratu. Legendu o njegovom poslednjem uporištu napravila je štampa, ali u stvarnosti to nije bilo tako.
General Nogi Maseruke
On je jedan od retkih među katastrofalnim vojskovođama koji je priznao svoje greške. Godine 1904. tokom rusko-japanskog rata, Nogiju je povereno osvajanje Port Artura. On je poslao hiljade vojnika u direktan napad. Ali je utvrđenja od čelika i betona zamenio za obične kuće što je rezultovalo masakrom.
Samo u jednom napadu stradalo je 16.000 Japanaca. Iako je bilo zahteva da se smeni, on je ostao na svom položaju dok Port Artur nije osvojen. Nikada se nije oporavio od šoka zbog velikih žrtava prilikom osvajanja. Potrošio je velike sume novca na oporavak vojnika, ali je kasnije izvršio samoubistvo.
General major Aitken
Bio je vođa britanske ekspedicije u istočnoj Africi tokom Prvog svetskog rata. Bio je rasista, a poverenu su mu indijski pukovi, pa nije verovao svoji ljudima i stalno je potcenjivao Nemce. Prvo je izgubio efekat iznenađenja jer je plovio blizu obale, iskrcavanje je trajalo dugo, što je Nemcima dalo vremena da se spreme a odbio da bombarduje grad jer je hteo da ga zauzme u celosti. Rezultat je makasr poznat kao Tanta fijasko.
General Hadžianestis
Kada je Grčka stupila u rat sa Turskom 1921. godine imenovali su njega da vodi rat. Više političar nego vojnik, on je štab smestio na svoju jahtu u Smirni kako bi mu bilo ugodno i kako bi mogao da posećuje lokalne restorane. Bio je lud i dekadentan. Umeo je da duže vreme leži mirno uveren da je mrtav. Nekada je verovao da su mu noge od stakla i da će se razbiti ako kroči van kreveta. Čak i kada je bio koliko toliko normalan pravio je nered, i njegova naređenja su upropastila grčku vojsku.
General Moris Gamlen
Pre Drugog svetskog rata on je bio poštovan kako u zemlji tako i inostranstvu. Odgovoran je za mehanizaciju i modernizaciju francuske vojske. Ipak, da nije bio genije pokazuje njegova uloga u kreiranju Mažino linije, skupog niza utvrđenja prema Nemačkoj.
Ono se pokazalo nekorisnim kada su Nemci uspeli da ga zaobiđu. Bolovao je od neurosifilisa, čiji simptomi uključuju manjak koncentracije, pamćenja, rasuđivanja i intelekta. Patio je od paranoje i manije veličine. Njegovi planovi su omogućili da Nemačka preuzme inicijativu na početku Drugog svetskog rata. Umesto da prizna svoju krivicu, smenio je najmanje 20 svojih podređenih.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: Sila epizoda 01
(War history online)