Deset najbogatijih ljudi sveta poseduje 582 milijarde dolara, a svakog dana sve više se raspravlja o tome kakvi su to ljudi i na šta troše svoj novac.
Na čelu ove liste su superpoznati osnivač "Majkrosofta" Bil Gejts (89,3 milijarde) i biznismen Voren Bafet (73,5 milijardi), ali mnogi milijarderi zadovoljno žive daleko van žiže javnosti.
Samo retki će prepoznati ime Vinsenta Viole, vlasnika hokejaškog kluba "Florida panters", ili Vilbura Rosa, koji je "specijalizovao" preuzimanje kompanija koje su bankrotirale, njihovo oporavljanje i zatim prodaju za dobre pare. Tu i tamo se pojavljivao u poslovnim medijima, a tek sad, kad ga je predsednik SAD Donald Tramp nominovao u svoj najuži kabinet, razglasilo se da je težak više od dve milijarde dolara.
Neki milijarderi trude se da žive kao "sav normalan svet", pa se tako deveti najbogatiji čovek na svetu, Majkl Blumberg, redovno vozio metroom dok je io gradonačelnik Njujorka.
"Nejednakost u svetu raste, ali raste i nejednakost među najbogatijima", kaže Maja Imberg, šefica Odeljenja za istraživanje u kompaniji Velt-X (Wealth-X), koja se bavi praćenjem bogataša i njihove imovine. U grupu najbogatijih ljudi svrstali su sve koji poseduju 30 miliona dolara ili više - 2016. bilo ih je 212,615. Na dnu liste su milioneri teški od 30 miliona dolara do 99 miliona dolara: reč je o njih 155.050 sa ukupnim bogatstvom od 88,4 triliona dolara (trilion - sto milijardi). Na vrhu je 2.473 milijardera koji poseduju 7.68 triliona dolara.
Kada se pogleda koje su najunosnije grane poslovanja, ispada da su najbolje prošli oni koji su svoj novac stekli u bankarskom sektoru ili upravljanjem industrijskim konglomeratima. Zanimljivo je da je tehnološki sektor odgovoran za šest od deset najbogatijih ljudi na svetu iako je tehnologija tek šesti sektor po broju milijardera na svetskom nivou. Poslednje zlatno doba američkih bogataša bilo je pre stotinjak godina, kada su najveći novac zarađivali vlasnici železnica i železara, ali sada su ostala tek dvojica bogataša u istom tom sektoru.
Bogataši se razlikuju i po tome kako troše svoj novac. S jedne strane, osnivač PayPala Piter Til pomaže u kampanji predsedniku Trampu, a s druge strane Džorž Soroš je poznato po davanju ogromnih para takozvanim liberalnim organizacijama.
Međutim, čak ni činjenica da je neko zaradio svoju milijardu dolara ne znači da će dugo ostati na toj poziciji.
"Prošle godine je 41 osoba u SAD imala milijardu dolara, ali u istom razdoblju je 36 osoba palo ispod te magične granice", kaže Džon Metjuz iz UBS-a.
Nejednakost među najbogatijima i najsiromašnijima ipak stalno raste, a kako su nedavno upozorili iz Oksfama, osam ljudi ima imovinu koliku i polovina ukupnog svetskog stanovništva. Imovina najsiromašnijih 3,6 milijardi ljudi jednaka je ukupnoj neto vrednosti imovine šest američkih, jednog španskog i jednog meksičkog biznismena.
Ni bogatstvo nije svemoćno, a brojni bogataši ni ne znaju koliko su male nezamislive svote novca. Tako je baš Blumberg svojevremeno ispričao anegdotu kad mu je jedan bogataš ponudio 240 milijuna dolara godišnje za unapređivanje javnog obrazovanja u Njujorku.
"Objasnio sam mu da Njujork godišnje troši 22 milijarde dolara. Otad se nismo čuli s njime", nasmejao se Blumberg.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(Njujork tamjs)