Dvoje vrsnih dramskih umetnika i prijatelja, igrajući deset godina u predstavi o ženskoj nadmoći nad muškom snagom, razvili su posebnu vrstu odnosa u kom su humor i neprekidna iznenađenja jedini put do razumevanja i sreće.
Nadmetanje među polovima staro je koliko i civilizacija, a opet, čini se da danas, dok traju ženski marševi a feminizam postaje trend širom planete, priča o snazi nežnijeg pola nikad nije bila aktuelnija. Isto važi za predstavu Pozorišta Boško Buha po tekstu Karla Goldonija Krčmarica Mirandolina, koja slavi deset godina igranja. U priči o prevejanoj krčmarici koja koristi svoje žensko lukavstvo i erotsku nadmoć da zagospodari muškarcima oko sebe, prvi put su na sceni zajedno zaigrali Katarina Žutić, kao Mirandolina i mladi Andrija Milošević. Komad pun humora, naboja, niskih, ali i plemenitih pobuda, putenosti, čežnje i senzualnih igrarija među likovima bio je i ostao spektakl za publiku, ali i za same glumce. U međuvremenu, od premijere do današnjeg dana, prošla je puna decenija. Katarina se razvela, a potom našla i novog životnog saputnika, Andrija je pred ženidbom, a opet, kad stanu na scenu, iz sebe oslobađaju ono dvoje mladih nesputanih ljudi.
Kako se osećate povodom toga što predstava koju ste napravili traje 10 godina?
Andrija: Veliki je to uspeh. Osećam ponos i radost. Svako igranje čini mi život u celini lepšim. Biti deo istorije jednog teatra daje smisao mom pozorišnom radu.
Katarina: Svi mi volimo ovu našu predstavu i uživamo da je igramo, pa nisam ni osetila da je već prošlo deset godina...
Kompletan intervju pročitajte u novom, 597. broju magazina Story, koji je u prodaji od petka, 24. februara.
PIŠE: IGOR KARANOV