Ruski nacionalizam je oduvek imao mesijansku crtu i karakterističan pogled na svoju ulogu kao primer za ostatak sveta. Danas se ruskih mislioci ponovo okreću idejama devetnaestovekovnih slavenofila, odnosno mitu o Rusiji kao Trećem Rimu
Medvedev je poslednji u dugačkom nizu posthladnoratovskih ruskih lidera koji su pokazali slično negodovanje.
Nakon raspada Sovjetskog saveza krajem 1991. godine, ruska ekonomija se našla u razvalinama. Četvrt veka kasnije, stvari se čine stabilnijim, ali njihova sumorna slika istrajava. Iako šesta po velični na svetu, privreda Rusije se još uvek u mnogome zasniva na sirovinama. Njeni veliki delovi se označavaju kao „strateški osetljivi“, što ih u praksi čini zatvorenim za reforme. Zapadne sankcije su tokom poslednjih nekoliko godina dodatno obogaljile rusku ekonomiju i učinile je još manje sposobnom za promene. Iako nije banana država, Rusija ekonomski ipak ne stoji dobro.
Zato se Medvedev u gorepomenutoj Fejsbuk objavi nije dotakao privrednih pitanja. Umesto toga, fokusirao se na politiku kritikujući američku nespremnost da Rusiju uvaži kao ravnopravnog takmaca, kao što je to bio slučaj s nekadašnjim Sovjetskim savezom. Prema ruskom gledištu, velika razlika u ekonomskoj moći između nje i SAD-a, pa čak i Kine, politički nije relevantna i ne treba da utiče na status Rusije kao velike sile.
Uprkos, ili čak zahvaljujući finansijskim problemima u kojima se nalaze, Rusi postaju opsednuti idejom velike sile i podržaće lidera koji će njihovoj državi obezbediti takav status. Na pitanje prošlogodišnje anketa o tome da li je Rusiji potreban lider s „čvrstom rukom“...
CEO TEKST PROČITAJTE NA NEWSWEEK.RS
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: