NJUJORK - Sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj se razmatra izveštaj generalnog sekretara UN o Kosovu počela je danas oko 16 sati u sedištu svetske organizacije u Njujorku.
Srbiju na sednici predstavlja predsednik Tomislav Nikolić, a Prištinu ambasadorka Kosova u SAD Fljora Čitaku.
Sednici prisustvuje šef UNMIKA Zahir Tanin. U izveštaju koji se razmatra, za period od 16. oktobra 2016. do 15. januara 2017, generalni sekretar UN Antonio Gutereš je izrazio je zabrinutost zbog povećanih tenzija i međusobnih optužbi izmeđju Beograda i Prištine u poslednjem tromesečju prošle godine, i pozvao obe strane da poštuju postignute dogovore, a lidere da izbegavaju zapaljivu retoriku.
U tom svom prvom izveštaju o radu UNIMK, Gutereš je pozvao obe strane da poštuju dogovore postignute u dijalogu pod okriljem EU u dobroj veri i bez nepotrebnog odlaganja i naglasio da "prioriteti UNMIK-a ostaju unapredjenje bezbednosti, stabilnosti i poštovanja ljudskih prava na Kosovu i u regionu".
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da je pre pet godina odlučio da se uključi u dijalog sa vlastima Kosova, ali da se zbog onog što je Srbija doživljavala tokom dijaloga zapitao da li je učinio najbolje. Da bi dijalog bio svrsishodan, mora biti utemeljen na iskrenoj želji za rešavanje problema na bazi kompromisa i ne sme biti zloupotrebljavan kao platforma za nametanje interesa jedne strane, a pogotovo ne za nametanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, koju Srbija nikada neće priznati, rekao je Nikolić.
On je izjavio da je Srbija opredeljena za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, rukovodeći se interesima regionalne stabilnosti i vizijom regiona istinski posvećenog pomirenju, vladavini prava i demokratskim vrednostima. Poslednje što želimo je da situacija na Kosovu bude konstantna pretnja stabilnosti i napretku Srbije i regiona, zbog čega ćemo i dalje posvećeno raditi na normalizaciji, rekao je Nikolić.Uz tvrdnju da je Srbija izložena pritisku da se odrekne svoje teritorije, Nikolić je izjavio da Beograd to neće učiniti, "kao što ne bi niko drugi".
"Srbija neće priznati Kosovo, šta god da nam se nudi zauzvrat i kakvim god pritiscima bili izloženi", naglasio je Nikolić, uz konstataciju da se radi "o odbrani principa i trajnoj naklonjenosti pravdi".
Pojedine stalne članice Saveta bezbednosti UN poštuju međunarodno pravo i podržavaju integritet i suverenitet Srbije. Znamo da su neke zemlje priznale Kosovo, ali i da više 70 odsto čovečanstva ne deli to mišljenje, rekao je Nikolić.
On je apelovao na države koje nisu priznale nezavisnost Kosova da "izdrže besramne pritiske moćnih".Pozivam države koje su priznale Kosovo da odluku preispitaju i tako doprinesu nastojanjima da se pronađe obostrano prihvatljivo rešenje, izjavio je Nikolić. Prema njegovim rečima, Srbija je spremna na dogovore, razgovore i suštinsku autonomiju Kosova, ali ne na ucene, ultimativna jednostrana rešenja i nezavisnu državu Kosovo.
Nikolić je ocenio da nastojanja Kosova u pravcu ostvarivanja članstva u Organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu i u Interpolu "nepotrebno remete atmosferu u kojoj se dijalog odvija i odvraćaju od onoga što bi trebalo da bude primarni cilj za obe strane - stabilizacija prilika u regionu i iznalaženja održivih i obostrano prihvatljivih rešenja".
Nikolić je izjavio da je Srbija posvećena rešavanju svih otvorenih pitanja putem dijaloga, u statusno neutralnom okviru, jer je samo tako moguć doprinos stabilizaciji prilika na Kosovu i odbrana prava Srbije na teritorijalni integritet.
Reagujući odgovorno i odlučno na sve izazove, državne institucije Srbije uticale su na smirivanje tenzija na Kosovu, koje su pretile da eskaliraju, ocenio je Nikolić.On je poručio "svim ekstremistima da mirna rešenja nemaju alternativu" i dodao da bi formiranje Vojske Kosova predstavljalo ozbiljnu pretnju naporima u pravcu stabilizacije Kosova i Zapadnog Balkana.
Nikolić je rekao da Beograd u dijalogu sa Prištinom nastoji da utre put postepenoj normalizaciji stanja, ali da je "za iskren i životno sprovodljiv dogovor potrebna iskrenost drugog sagovornika". Nastojimo da doprinesemo pronalaženju obostrano prihvatljivih rešenja za mnoga kompleksna pitanja. Takav pristup Srbije nije praćen istom namerom druge strane, koja učestalo onemogućava napredak u sprovođenju preuzetih obaveza, izjavio je Nikolić.
Prema njegovim rečima, Priština pokušava da isprovocira sukobe - zabranom isporuka udžbenika na srpskom jeziku, napadima na Srbe i njihovu imovinu, pokušajem konfiskacije rudarsko-metalurškog kombinata Trepča, zabranom ulaska na Kosovo voza iz Beograda.Kažu da je voz nosio poruku da je Kosovo sastavni deo Srbije i da je to provokacija. Ne postoji nijedna odluka UN po kojoj Kosovo nije u sastavu Srbije. Prava provokacija je što svi predstavnici administracije u Prištini govore da je Kosovo država, izjavio je Nikolić.On je ocenio da Srbija nikada nije dala povod albanskim ekstremistima, koji "ne biraju sredstva kako bi izazvali sukobe širih razmera".
Nikolić je rekao da ni posle skoro četiri godine nije počelo dogovoreno formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Predstavnici Prištine sve otvorenije poručuju da ih ZSO ne zanima i da se neće držati dogovora čiji je garant Evropska unija. Četiri godine su više nego dovoljno vreme. Izgovori za odugovlačenje više se ne smeju tek tako prihvatati. Formiranje i aktiviranje ZSO je prioritetno, izjavio je Nikolić.Prema njegovim rečima, formiranje ZSO, sa suštinskim ovlašćenjima predviđenim sporazumom, a ne sa ingerencijama nevladine organizacije, neophodno je i kako bi se sprečila dalja eskalacija nepoverenja.Uz ocenu da ne može biti istinskog pomirenja bez procesuiranja svih zločina, Nikolić je konstatovao da je to obaveza prema porodicama koje imaju pravo da saznaju istinu o sudbini najbližih.
Srbija nikad nije osporavala potrebu da odgovaraju svi počinioci ratnih zločina, bez obzira na etničku pripadnost.Od ključne važnosti je da se po tom pitanju ne pribegava manipulacijama i zloupotrebama u političke svrhe, čime se vlasti u Prištini učestalo služe, izjavio je Nikolić.On je rekao da je za četiri meseca, od 1. oktobra do 31.januara, na Kosovu evidentirano više od 30 etnički motivisanih napada na Srbe i druge ne-Albance i ocenio da je "etnička komponenta u osnovi svih problema na Kosovu".