Na Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika SRJ, pucano je iz snajpera prilikom hapšenja u vili „Mir”, dok je stajao na platou ispred zgrade, otkriva Saša Rudić, nekadašnji pripadnik njegovog obezbeđenja.
Rudić navodi da je na Miloševića 31. marta 2001. godine pucano iz oružja koje koriste NATO snage.
- Dok sam bio sa predsednikom na platou i razgovarao, puščani metak je pogodio prozor iza njegove glave, i to tako da ga nije razbio. Pucano je iz kalibra velike brzine - 5,56 ili 7,62 milimetara, NATO punjenja. Mislim da ga je snajperista promašio namerno, ne slučajno. Ne verujem da je hteo da ga ubije, već je dobio naređenje da opali metak i on je to učinio.
Onda sam ja rekao predsedniku da uđe unutra. Milošević je nakon pucnja mirno ušao u kuću i upitao me: „Šta ovo bi?” - kaže Rudić, koji je devet godina obezbeđivao bivšeg predsednika SRJ, sve do dana njegovog hapšenja.
Rudić za "Alo" navodi da je nakon toga usledio pokušaj upada pripadnika Jedinice za specijalne operacije u vilu.
- Tada je u akciju nezakonito krenuo Milorad Ulemek Legija sa minsko-eskplozivnim sredstvima. Napao je tada savezni objekat, koji je bio pod zaštitom Vojske, a koja je bila unutra. Legija i njegovi su tada preskočili metalnu kapiju, ali su se zaustavili kada su u dvorištu ugledali dva borbena oklopna vozila. Tada je ispaljeno nekoliko rafala od strane pripadnika JSO, ali zato što su njihovi bili laki na obaraču i malo je falilo da se pobiju između sebe. Međutim, vratili su se nazad i onda su ponovo počeli pregovori - prepričava Rudić napetu situaciju u noći Miloševićevog hapšenja.
On navodi da su tada počeli novi razgovori sa čelnicima tadašnjeg DB-a i Legijom.
- Ja, Zoran Mijatović, koji je pristao da priča sa mnom, Milorad Bracanović i Legija krenuli smo da spuštamo priču na neki normalan nivo. To je trajalo do ujutro. Teško je bilo. Jer bila je tu JSO, koja nije bila za igru. Trebalo je raditi sa takvim likovima. To je jedini primer da takvu jedinicu zaustavimo u izvršenju jednog takvog zadatka - priča Rudić, koji je bio zadužen za obezbeđenje tadašnjeg šefa države.
Rudić kaže da je Milošević tokom pregovora bio hladne glave.
- Sloba se tokom pregovora u vezi sa hapšenjem dobro držao, bio je pametan. Govorio je da ga o svemu obavestimo. Zvao je tada mnoge. I Milana Milutinovića, ali mu se nije nije javljao. Pokušavao je da postavi stvari na svoje mesto jer je imao garancije da neće biti uhapšen - kazuje bivši član Miloševićevog obezbeđenja.On otkriva i da je Milošević lično pričao i sa Legijom, sa Bogoljubom Bjelicom i Žikom Igićem.
- Kada je shvatio poentu čitave situacije, doneo je, po mom mišljenju, pravu i jedinu normalnu odluku, da ne dođe do većeg konflikta. Shvatio je da se DOS neće držati dogovora, da će biti uhapšen, spakovao je stvari i seo u džip, koji je imao na raspolaganju. Mislim da ga je Raka iz Požarevca odvezao u CZ. Presekao je i prekinuo cirkus i razne scenarije koji su u to vreme bili. Nije želeo da neko pogine, niti njegove pristalice, niti oni koji su želeli da ga uhapse - priča Rudić.
„Nije dao da Vojska izađe”
Prema Rudićevim rečima, Mi- lošević je i 6. oktobra 2000. godine izbegao krvoproliće i eventualno građanski rat, odbi-jajući predlog jednog od gene-rala da pošalje vojsku na ulice.
- Predsednik Milošević tada mu je tada rekao: “Pa, nećemo valjda Vojskom braniti Srbe od Srba? Vrati Vojsku u kasarne”. Nije želeo krv na ulicama Srbije. Sprečio je građanski rat. Nakon toga u zgradi Saveznog izvršnog veća na Novom Beogradu sklopljen je dogovor i data garancija gde on neće biti uhapšen. Međutim pet meseci kasnije taj dogovor je poništen - kaže Rudić za "Alo".
Prema njegovim rečima, u toku uvoda u Miloševićevo hapšenje njega je čekao spreman avion u Batajnici, koji je trebalo da ga vozi za Rusiju, međutim, on je to odbio.
- Rekao je: „Ma šta, bre, imam da bežim iz svoje zemlje?! Ako sam nešto pogrešio, neka me uhapse i neka mi sude.“ To je bio njegov stav. Zato i nije pobegao, jer je branio svoju zemlju. Takav je bio Slobodan Milošević-ističe Rudić, koji je i sam tada bio uhapšen.
Osnovao stranku
„Nakon Miloševićevog hapšenja sam i ja bio priveden. Nakon 11 godina dokazao sam da sam samo radio svoj posao. Bio sam državni neprijatelj broj jedan u svojoj zemlji. Uz podršku prijatelja osnovao sam stranku Narodna radnička partija, koja će da štiti običnog čoveka, a ne korporaciju. Namera mi je da se kandidujem na predstojećim predsedničkim izborima”, ističe Rudić.