Eksperiment

IGRANJE SA MAJKOM PRIRODOM: Ne oživljavajte mamute ako nećete da izazovete nova izumiranja

Foto: Profimedia

Nakon najave da bi naučnici uskoro mogli da ožive mamute, pokrenula se velika rasprava da li takvo nešto treba pokušavati.

Čak i u slučaju da ignorišemo etička pitanja takvog projekta, tim naučnika iz Australije, Novog Zelanda i Kanade ima praktičan argument protiv njega: oživljavanje mamuta moglo bi da dovede do izumiranja drugih vrsta i to zbog finansijskih razloga.

Međunarodni tim je napravio detaljnu analizu troškova, uzevši u obzir sve razloge "za" i "protiv" oživljavanja mamuta, a rezultati su objavljeni u časopisu "Nature". S pozitivne strane, oživljavanje izumrlih vrsta povećalo bi biodiverzitet, naše razumevanje biologije i genetike i učinilo da se osećamo manje loše zbog izumiranja koje je čovek izazvao.
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

S negativne strane, oživljavanje čitave vrste je vrlo složen, zahtevan, dugotrajan i skup proces. Nakon stvaranja embriona koji bi mogli sazreti, trebalo bi podići tako veliku grupu životinja, preseliti ih u divljinu, a onda nastaviti sa posmatranjem i brigom o njima, kako ne bi narušili ravnotežu u staništu u koje su pušteni.

Sve to bi koštalo mnogo novca, a taj novac bi gotovo sigurno mogao doći isključivo iz izvora koji se danas koriste za zaštitu ugroženih vrsta - bez obzira na to da li je reč o vladama ili nevladinim organizacijama. Procena godišnje cene oživljavanja i brige kreće se od desetak hiljada dolara za neke vrste biljaka, do više od sedam miliona dolara za neke vrste ptica, poput Lord Hau goluba (Columba vitiensis godmanae). Poređenja radi, godišnji proračun za zaštitu ugroženih vrsta na Novom Zelandu je 21,6 miliona dolara.

Međutim, naučnik s Harvarda Džordž Čerč, koji je prvi predvideo da ćemo mamute vratiti za samo nekoliko godina, smatra da cena neće biti problem.
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

"Uzgoj životinja i njihovo puštanje u divljinu u dovoljno velikom broju bio bi ambiciozan poduhvat, ali cena bi trebalo da bude uporediva sa uzgojem stoke ili očuvanjem živih vrsta", tvrdi Čerč. "Ti troškovi bi mogli i da se smanje, ako bismo koristili genetske alate i unapredili vrste koje oživljavamo – ojačamo im imunitet i plodnost, pojačamo sposobnost da izvuku hranljive materije iz dostupnih izvora i da se nose sa stresom u okruženju."

(jutarnji.hr)