Turska je spremna da zatvori nebo za američku vojnu avijaciju. U tom slučaju SAD neće moći da koriste vazdušnu bazu " " i da učestvuju u operaciji protiv ID.
Analitičari, međutim, smatraju da je ovo blef Ankare i da je zapravo reč o "političkoj uceni"."Sa pravnog stanovišta, to je nemoguće zato što je Turska član NATO-a, druga armija Alijanse posle SAD, pa je samim tim potpuni prekid saradnje nerealan.
Osim toga, turska vojska je, na prvom mestu, naoružana američkim oružjem ili oružjem koje odgovara standardima NATO-a. Samim tim, zatvaranje te baze, koju Amerikanci koriste još od samog početka — od ulaska Turske u NATO, značilo bi prekid vojne saradnje, a ujedno bi to uslovilo i prenaoružavanje turske vojske. Jasno je da se o tome ne može govoriti ni sa političkog, ni sa ekonomskog stanovišta, jer turski budžet to ne bi podneo. Zato je nerealno govoriti o zatvaranju baze.
Pre je to pokušaj ucene, koji Erdoganova vlada politički koristi prema mnogim svojim partnerima, i prema SAD, i prema EU u raznim političkim pitanjima, a takođe je taj metod koristila i prema Rusiji", kaže Julija Kudrjašova, viši naučni saradnik Centra za evroatlantsku bezbednost.
Razlog za zabranu letova, kako navode turski mediji, može biti saradnja američkih vojnika sa kurdskim organizacijama — Odredima narodne samoodbrane i Demokratskim savezom, koje turske vlasti nazivaju terorističkim grupama. Ako se saradnja nastavi, kažu izvori u Ankari, Amerikanci mogu da ostanu bez vojne baze "Indžirlik" u provinciji Adana.
Međutim, jednostrano zatvaranje pristupa bazi "Indžirlik" moglo bi ne samo da pokvari planove međunarodne koalicije, već da ima i ozbiljne posledice za samu Tursku, smatraju analitičari.Trenutno tu vazdušnu bazu zajednički koriste vojno-vazdušne snage SAD i Turske. Delatnost baze strogo je regulisana Ugovorom o vojnoj i ekonomskoj saradnji dveju zemalja. U njoj su bazirani avioni nekoliko zemalja NATO-a, koje, na čelu sa SAD, učestvuju u vazdušnoj operaciji protiv terorističke grupe ID. Osim toga, u bazi se nalazi i taktičko nuklearno naoružanje.
Ankara je više puta dovodila u pitanje prisustvo koalicionih snaga u toj bazi. Početkom godine turski vicepremijer Vejsi Kajnak je rekao da bi pitanje razmeštanja međunarodne koalicije moglo biti preispitano zbog nedovoljne američke podrške turskim operacijama u Siriji. Turska je u avgustu prošle godine počela intervenciju u Siriji, s jedne strane da bi ID potisnula dalje od svoje granice, a s druge strane da bi sprečila Kurde da, nakon povlačenja ID zauzmu taj teren.
Međutim, Turska i SAD imaju ozbiljne nesuglasice kada je reč o kurdskom pitanju. Za Amerikance Kurdi su "udarna pesnica" u borbi protiv ID, a Ankari to nije po volji, jer bi jačanje Kurda moglo da dovede do stvaranja njihovih autonomnih enklava duž granica Turske, a to bi ugrozilo i teritorijalni integritet zemlje.
Upravo te različite pozicije oko kurdskog pitanja stvaraju sve dublji jaz između Ankare i Vašingtona.- Pitanje zatvaranje baze ’Indžirlik‘ je bilo pokrenuto još prošlog leta, prilikom pokušaja vojnog puča u Turskoj, kada je ta baza optužena za umešanost u puč i podršku pučistima. Sada je to pitanje ponovo dospelo u žižu interesovanja. Međutim, turska Vlada sada hoće da Amerikanci o pitanju Kurda uzmu u obzir stav Ankare, a Sjedinjenim Državama Kurdi ostaju važan saveznik - kaže Kudrjašova.
Kudrjašova zaključuje da će pitanje baze "Indžirlik" ostati status kvo. To znači da će Turska nastaviti da preti, a SAD će to ignorisati.
"Sjedinjene Države će to prosto ignorisati sve dok se ne stvori prilika da ponovo uspostave savezničke odnose sa Turskom. Najverovatnije je da će Tursku potkupiti nekakvim povoljnim vojnim i ekonomskim sporazumom", smatra Kudrjašova.