Prema starom narodnom verovanju, vreme od 1. marta pa do Mladenaca, odnosno 22. marta zove se "zajmljeni dani", jer su, prema verovanju naših starih, pozajmljeni od marta, a kako se ta pozajmica desila objašnjava sledeća priča koja se prenosi s kolena na koleno.
Jedna baba pošla je krajem februara jedne godine sa kozama u čobansko naselje na Staroj planini. Kako je februar bio hladan i sa mnog snega, baba se nadala da će joj mart doneti lepše vreme. Na put je pošla obučena u devet kožuha.
Prema narodnom verovanju, kada je mesec to čuo od marta je pozajmio devet dana tokom kojih može da pusti kišu i sneg i tako kazni bezobraznu babu.
Mart mesec naš narod i inače zamišlja kao nekakvu babu koja ima nepredvidljivu ćud i lako menja mišljenje, pa je u ovom mesecu i vreme promenljivo. Tada, veli narod, "s jedne strane lonac vri, a s druge se mrzne". Iz davnih vremena ostala je narodna poslovica "Bolje da te zmija upecne, nego martovsko sunce ogreje".