Prošle godine prodato je za 12 odsto više stanova nego godinu ranije, a najpovoljnije su prošli Leskovčani, koji su kvadrat plaćali od 350 do 700 evra
Najjeftiniji stanovi u 2016. prodavali su se u Leskovcu i Subotici, gde se kvadrat mogao kupiti i za 350 evra, a najskuplji u Beogradu, na Starom gradu, za 3.200 evra, pokazuje godišnji izveštaj o prometu nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda.
Tokom prošle godine u Leskovcu stanovi u starogradnji prodavali su se po ceni od 350 do 700 evra po kvadratu, dok se nešto više kvadrat plaćao u novogradnji, od 450 do 700. Tik uz Leskovčane, bili su i žitelji Jagodine, Čačka i Kruševca, koji su kvadrat starogradnje plaćali za oko 50 evra više, a novogradnje za 100-150 evra više.
Najskuplje su kvadrat u novogradnji plaćali Kragujevčani, čak 1.200 evra, a prate ih Užičani i Kraljevčani, koji su za novogradnju davali i 1.000 evra po kvadratu.
Kako pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda, prosečne cena kvadrata stambenog prostora u Srbiji, i u novogradnji i u starogradnji, nisu prelazile 750 evra, dok u prestonici, čak i na obodima grada, prosečna cena nije padala ispod 1.050 evra za kvadrat.
Drugo mesto po obimu trgovanja prošle godine zauzelo je poljoprivredno zemljište, a na poslednjem se našao poslovni prostor. Kupci nisu bili mnogo zainteresovani ni za šume i garaže.
Hektar poljoprivrednog zemljišta najjeftiniji je bio u južnoj, istočnoj i zapadnoj Srbiji i Šumadiji, gde se mogao pazariti za svega 900 evra, dok su cene u Vojvodini bili daleko više. U Južnobačkom okrugu, u pojedinim slučajevima, hektar je prodavan i za 15.900 evra.
- Tokom prošle godine u Srbiji je u prometu bilo čak 126.000 nepokretnosti i najviše se trgovalo stanovima, a najmanje poslovnim prostorom. Obim prometa bio je za 12 odsto veći nego u 2015, što znači da se promet na tržištu nekretnina vratio na nivo pre ekonomske krize 2008 - navodi se u izveštaju.
Tokom prošle godine u Leskovcu stanovi u starogradnji prodavali su se po ceni od 350 do 700 evra po kvadratu, dok se nešto više kvadrat plaćao u novogradnji, od 450 do 700. Tik uz Leskovčane, bili su i žitelji Jagodine, Čačka i Kruševca, koji su kvadrat starogradnje plaćali za oko 50 evra više, a novogradnje za 100-150 evra više.
Najskuplje su kvadrat u novogradnji plaćali Kragujevčani, čak 1.200 evra, a prate ih Užičani i Kraljevčani, koji su za novogradnju davali i 1.000 evra po kvadratu.
Kako pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda, prosečne cena kvadrata stambenog prostora u Srbiji, i u novogradnji i u starogradnji, nisu prelazile 750 evra, dok u prestonici, čak i na obodima grada, prosečna cena nije padala ispod 1.050 evra za kvadrat.
Drugo mesto po obimu trgovanja prošle godine zauzelo je poljoprivredno zemljište, a na poslednjem se našao poslovni prostor. Kupci nisu bili mnogo zainteresovani ni za šume i garaže.
Hektar poljoprivrednog zemljišta najjeftiniji je bio u južnoj, istočnoj i zapadnoj Srbiji i Šumadiji, gde se mogao pazariti za svega 900 evra, dok su cene u Vojvodini bili daleko više. U Južnobačkom okrugu, u pojedinim slučajevima, hektar je prodavan i za 15.900 evra.
- Tokom prošle godine u Srbiji je u prometu bilo čak 126.000 nepokretnosti i najviše se trgovalo stanovima, a najmanje poslovnim prostorom. Obim prometa bio je za 12 odsto veći nego u 2015, što znači da se promet na tržištu nekretnina vratio na nivo pre ekonomske krize 2008 - navodi se u izveštaju.
Dragana Tomić