Evropska unija, kojoj težimo, prostor je u kome je rad dostojanstven - ugovoren, bezbedan i redovno i pristojno plaćen, ukazuje Zoran Stojiljković
Srbija učestvuje u „trci ka dnu“ - u nastojanju da dobije investicije nudi sve povoljnije subvencije i sve jeftiniju i obespravljeniju radnu snagu.
Srbija je danas zemlja u kojoj preko partijskog zapošljavanja i napredovanja partijski kartel poseduje državu. Zašto nas onda čudi što nam se država, umesto da bude neka vrsta Robina Huda, ponaša kao Superhik, lik iz stripova koji uzima od siromaha da bi dodao bogatima.
Vreme je i da podsetimo da evropske integracije znače hod ka pametnom, održivom i inkluzivnom razvoju. Inkluzija znači da smo solidarni i da se državljanstvo Srbije svakome isplati u solidnoj količini ekonomskih, političkih i kulturnih prava. EU, kojoj težimo, prostor je u kome je rad dostojanstven - ugovoren, bezbedan i redovno i pristojno plaćen. Šta je u tome subverzivno i neprihvatljivo? Zašto bi kolektivno pregovaranje sa sindikatima bilo zamenjeno stanjem u kome je vaša plata tajna i za kolegu do vas?
Osnovni cilj Nezavisnosti, kao i svih sindikata koji se nisu pretvorili u ekspozituru politike i poslodavaca, jeste da se u 21. veku, iz formule 24/7, u kojoj smo poslodavcu na raspolaganju 24 sata svih sedam dana nedeljno, vratimo zahtevu iz 19. veka za tri osmice - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati za porodicu, prijatelje, rekreaciju i kulturu. Kultura, obrazovanje i umeće samoorganizovanja su jedini socijalni kapital kojim raspolažemo kao zaposleni i građani.
BOJAN JOCIĆ DIREKTOR INSPEKTORATA ZA RAD
Kako će inspektorat učestvovati u vraćanju dostojanstvenog rada u Srbiji?
U 2016. su obavljena 52.663 nadzora, doneto je 9.538 rešenja kojima je naloženo otklanjanje nepravilnosti, 458 rešenja o zabrani rada zbog ugroženosti bezbednosti i zdravlja na radu, podneto 3.389 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, izdato 1.035 prekršajnih naloga i podneto 59 krivičnih prijava. U periodu januar-decembar poslodavci su sa 14.993 osobe zaključili ugovore o radu, što je 40 odsto više u odnosu na 2015. Evropska komisija je 2015. rekla da dobro radimo.
ALEKSANDAR VULIN MINISTAR RADA*
Kad ministarstvo ima u planu da reaguje na inicijativu sindikata o osnivanju sudova rada?
Nadležnost sudova je predmet regulisanja Zakona o uređenju sudova, koji je u nadležnosti Ministarstva pravde.
Da li ministarstvo ima ideju šta tačno želi da postigne cepkanjem Zakona o radu u više propisa i, ako ima, da li bi je sa nama podelilo?
Ako se misli na zakone o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje i o privremenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, onda je odgovor da je reč o specifičnim zakonima koji mogu da egzistiraju kao posebni propisi, čijim donošenjem se očekuje boljitak za zaposlene. Socijalni partneri od samog početka učestvuju u radnim grupama za izradu ovih propisa, tako da su im poznati razlozi za njihovo donošenje.
* u ime ministra odgovorio pomoćnik ministra Zoran Lazić
GORAN KNEŽEVIĆ MINISTAR PRIVREDE
Šta je cilj restrukturiranja: želja za revitalizacijom preduzeća ili prikrivanje namere gašenja?
U portfelju preduzeća koja su u procesu privatizacije nema nijednog koje je u tom smislu zaštićeno, odnosno koje je u restrukturiranju. Zaštita od naplate potraživanja poverilaca ukinuta je i za velika strateška preduzeća („Petrohemija“, RTB „Bor“, PKB...). Od njih zavise čitavi krajevi Srbije, zapošljavaju veliki broj ljudi i imaju značajan poslovni potencijal, pa ministarstvo nastoji da ih finansijski konsoliduje i revitalizuje kako bi što pre stala na noge i našla kupca ili potencijalnog strateškog partnera.
Koliko je preduzeća spaseno angažovanjem nove elitne jedinice stečajnih upravnika, u kojoj su pojedinci nadležni za postupke oživljavanja i do 10 preduzeća istovremeno?
Za podatke o broju okončanih stečajnih postupaka obratite se Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.
VLADIMIR SPASIĆ