Albert Anštajn je sanjao brzinu svetlosti, Pol Mekartni je u snovima je čuo hit "Yesterday", a Meri Šeli je inspiraciju za svoj roman o Frankenštajnu dobila zahvaljujući noćnoj mori.
Albert Anštajn poznat je po svojim genijalnim uvidima u prirodu svemira, ali i po tome da je do jednog od važnijih otkrića - teorije relativnosti - došao u snu. Još kao mlad sanjao je da se sanka niz strmu planinu tako brzo da na kraju prelazi u brzinu svetlosti.
Zvezde u snu promenile su svoj izgled u odnosu na njega. Probudio se i ubrzo formulirao ono što će postati jedna od najpoznatijih naučnih teorija u istoriji čovečanstva.
Pol Mekartni je 1965. sanjao celu melodiju za hit "Yesterday" i, na sreću, brzo je došao k sebi nakon što se probudio, pa je uspeo da ponovi pesmu iz sna na klaviru, pitajući prijatelje i porodicu jesu li je ikad čuli. U početku je mislio da je sanjao pesmu koja već postoji.
Oko mesec dana nakon toga obišao je ljude u muzičkoj industriji koji su mu rekli da nikad nisu čuli dotičnu pesmu, pa je zajedno s Džonom Lenonom napisao i reči. Ne treba ni govoriti koliko je popularnosti ta pesma donela Bitlsima.
Meri Šeli često je isticala kako je inspiraciju za svoj roman o "Frankenštajnu" iz 1816. godine dobila baš zahvaljujući noćnoj mori. Naime, kad joj je bilo 18 godina, Šeli je posetio Lord Biron. U porodičnoj kući njene porodice na ženevskom jezeru sedeli su oko kamina, kad je pesnik predložio da napišu po jednu horor priču.
Meri je dobila inspiraciju tek kada je neko u razgovoru spomenuo kako bi truplo moglo da oživi, pa je kasnije te večeri sanjala živopisni san o Frankenštajnu.
Poznato je da psiholozi vide lucidne snove kao priliku da se poigramo neistraženim sposobnostima koje su zakopane u nekim delovima mozga, odnosno našoj podsvesti. Ljudi koji imaju lucidne snove mogu da kontrolišu delove mozga i da ih nateraj da se "otvore".
(24sata.hr)