U srpskom narodu dugo se već veruje da je petak 13. najbaksuzniji dan u godini kada treba da se pazimo malera i raznih nesreća. Ipak, postoji još jedan gori dan od “crnog petka”, a to je Deveti tornik koji pada na deveti utorak od pravoslavnog Božića.
Veruje se da majke treba posebno da paze na decu, jer na ovaj dan razne ale, čume, karakondžule i demoni napadaju najmlađe.
Najbolja zaštita je da ljuljaju dete ili se igraju s njima, pevajući u pola glasa “Čuva majka svog jedinca sina, od ujemka i od urežnika i od žice devetog utorka!”
Ujamak potiče od reči ujemčiti (zajemčiti, pojazmiti), to jest iz nadnice. Urežnjak dolazi od reči urezivati, tj sin joj je bio bolestan, pa ga je “urezivala” na crkvenim vratima, a žicom upornicom tj. bliznom žicom ili prepredanjem ga odgajila.
Ima i druga izreka koja kaže: Krpila ga majka od ujamka i od urežnjaka i proklete žice upornice! Kaže se za nekog ko je nesrećan.
Ovaj dan - “Deveti tornik” predstavlja slavu Udruženja baksuza, ugursuza i namćora iz Kruševca i njihov najbaksuziji dan.
Jedinstveni u svetu po načinu okupljanja i organizovanja, članovi ovog udruženja deveti utorak od Božića praznuju od 1929. godine.
Na ovoj jedinstvenoj slavi svira se himna, igra “baksuzno kolo”, a baksuzi, ugursuzi i namćori pridržavaju se kodeksa “ćutanje je zlato”, jer onaj koji ga prekrši, plaća kaznu.
Sav novac koji prikupe na slavi namenjen je siromašnim, a dobrim đacima.