BALKAN, POPRIŠTE BORBE VELIKIH Svetske sile lome koplja na Balkanu!
Federika Mogerini, visoka predstavnica Evropskeunije za spoljnu politiku i bezbednost, upozorila je političare u Makedoniji da se ne igraju vatrom i da ne dozvole da dođe do međuetničkog sukoba koji bi lako mogao da se proširi van granica zemlje.
Više nego jasno upozorenje iz Brisela još jednom je pokazalo koliko su krhki mir i stabilnost na ovom delu Balkana, koji je u ne tako davnoj prošlosti bio poprište krvavih sukoba. Prečesto su svetske sile upravo na Balkanu lomile koplja, a čini se da će ta praksa biti nastavljena i nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Americi. No, krenimo redom...
Amerika - Pobeda Trampa izazvala zemljotres u spoljnoj politici
Američka spoljna politika decenijama važi za konstantu koja se retko menja bez obzira na to ko sedi u Ovalnoj sobi Bele kuće. Međutim, zemljotres izazvan Trampovom pobedom na predsedničkim izborima odrazio se i na spoljnu politiku. Tramp je za jedan od prvih svojih ciljeva najavio otopljavanje odnosa sa Rusijom što je srezalo krila ratnim jastrebovima u Pentagonu. Što se naših prostora pak tiče, ne može se očekivati da Tramp ume da na geografskoj karti pronađe administrativnu liniju između Srbije i KiM, ali činjenica da mu je treća supruga Melanija Slovenka govori da on poput svojih pretgodnika neće imati čistu jedinicu iz pozavanja Balkana.
General Džejms Matis, sekretarodbrane SAD, prvi je i najviši Trampov zvaničnik koji se oglasio o Balkanu."Kosovo je primer onoga šta se desi kada se međunarodna zajednica koju predvode SAD obaveže u odbrani svojih interesa i vrednosti. Preporučio bih da smanjenje naših vojnika bude srazmerno trenutnoj bezbednosnoj situaciji. Međutim, smatram da trenutno snage ostaju ključne za obezeđivanje stabilnosti u regionu. Štaviše, pre smanjenja prisustva američkih vojnika, bezbednosne snage Kosova moraju dobiti mandat kako bi osigurale bezbednosnu situaciju, kao i teritorijalnu odbranu, pomak koji zahteva ustavne promene i podršku Skupštine Kosova", istakao je Matis.Prištinske vlasti su ovu izjavu okarakterisale kao podršku stvaranju kosovske armije.
Najzapaljiviju izjavu o Balkanu dao je Dana Rorbaker, predsednik podkomiteta Kongresa za Evropu i Evroaziju i republikanski kongresmen. On je izjavio dajepotrebno redefinisati granice na Balkanu. "Moje viđenje je da Makedonija nije država, žao mi je, ali je tako, to nije država. Postoji deo države koji neće moći da živi u zajednici u daljoj budućnosti. Zbog toga Albanci sa Kosova i iz Makedonije treba da budu Kosovo, a ostatak Makedonije deo Bugarske ili neke druge zemlje sa kojom misli da je blizak", rekao je on i izazvao salbu osuda u Skoplju. Rorabaher je došao u centar pažnje posle izjava da bi za mir na Balkanu trebalo učiniti razmenu teritorija, da Preševska dolina pripadne "državi" Kosovo, a sever južne srpske pokrajine Srbiji.
Promenu kursa spoljne politike SAD najavljuje i pisanje uglednog magazina Forbs koji u opširnoj analizi pod naslovom"Vreme za pravdu za Srbe", navodi da je politika Vašingtona prema Balkanu nikada nije imala smisla, jer su SAD želele da očuvaju neke nacije u zajedništvu, druge da razdvoje.Dag Bandou, spoljnopolitički komentator "Forbsa", napisao je u svom autorskom tekstu da je jedina zajednička stvar, koja je konstantna posledica američke politike, ta da Srbi uvek gube. U tekstu se ističe da ljudi sa severa Kosova žele da budu deo Srbije, ali da sistematska nepravda prema Srbima sa Kosova stvara nove mogućnosti za konflikt. Zbog toga su potrebni novi pregovori, ali oni u kojima SAD i EU neće biti na strani Albanaca, već na strani Srba, a jedino rešenje je ono u kome će i Priština i Beograd biti zadovoljni.
Rusija - Ništa od promene kursa
Spoljna politika Moskve prema Balkanu ne menja se već decenijama. Za razliku od 90-ih kadaje oslabljena Rusija pod Jeljcinom priznala države nastale raspadom SFRJ, obnovljena Rusija pod Putinovom vlašću nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Tradicionalno dobri odnosi Beograda i Moskve ogledaju se o jačanju vojno-tehničke saradnje, na koju u Briselu i Vašingtonu ne gledaju blagonaklono.
Poslednjih meseci u centru pažnje su više bili odnosi Rusije i Crne Gore. Kada je Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, izjavila da je Rusija otvorena za konstruktivan dijalog sa Crnom Gorom kako bi se uklonili negativni elementi u bilateralnim odnosima, izgledalo je da Moskva pruža ruku Podgorici posle odlaska sa funkcije dugogodišnjeg premijera Mila Đukanovića i da je došlo vreme za poboljšanje atmosfere u odnosima dve zemlje koje je potkopano polemikom o ulasku Crne Gore u NATO.Međutim sve se promenilo posle navodnog pokušaja puča u izbornoj noći 15. oktora 2016. za koji je Podgorica optužila Moskvu:
"Tvrdnje o umešanosti Rusije u unutrašnje stvari Crne Gore potpuno su neosnovane i vlasti u Podgorici stoje iza antiruske informativne kampanje kada je reč o situaciji u toj zemlji", rekla je Zaharova, odbacujući optužbe iz Podgorice.
Histerija u Podgorici je išla toliko daleko da je specijalni tužilac Milivoje Katnić izjavio da su u Crnu Goru stigli specijalni agenti Federalne službe bezbednosti (FSB).
Evropska unija - Čekanje na SAD i Rusiju
Odnos zvaničnog Brisela prema Balkanu poslednjih meseci najbolje opisuje izjava Miroslava Lajčaka,bivšeg slovačkog ministra diplomatije.
"Evropska unija postaje sve manje ozbiljan sagovornik u pitanjima proširenja, napustila je zapadni Balkan. Mi smo sa zapadnog Balkana istupili rečju i delom i sada vidimo koje posledice - imamo dve države koje su pred raspadom i tri koje su u dubokoj političkoj krizi. A razlog je taj što EU nije ispunila svoju lidersku ulogu, kao strana u dijalogu koja treba da pruži perspektivu tim zemljama", rekao je Lajčak.
On je to rekao pre početka sastanka ministara spoljnih poslova, koji na dnevnom redu imaju raspravu i o stanju u zemljama jugoistočne Evrope. Visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini izvestila je ministre o svojoj prošlonedeljnoj turneji po Balkanu:
"Mislim da se visoka predstavnica vratila frustrirana s balkanskog puta", dodao je Lajčak.
Evropska unija rastrzana između bregzita i nepostojanja koncepta za budućnost, nema snage, a izgleda ni želje da zavede red na Balkanu. Lideri 28 zemalja članica EU će izveštaj o Zapadnom Balkanu usvojiti na samitu 9. i 10. marta u Briselu. Bez obzira šta bude pisalo u tom izveštaju, sudbina Balkana će se kao i do sada krojiti u Vašingtonu i Moskvi.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: