TETOVAŽA KOJA JE PODIGLA BURU Uroš Vitas: Smeju mi se, ali ja volim svoju ženu!
Jedna neobična tetovaža odjeknula je Evropom jače nego svi dobijeni dueli u odbrani i golovi iz slobodnjaka, koji su, između svega ostalog, doveli mali klub Mehelen na istorijsko peto mesto belgijskog šampionata.
Srpski internacionalac, 24-godišnji Uroš Vitas, igra u vrhunskoj formi ovu sezonu, bez obzira što je dospeo na udarne strane u Belgiji i Engleskoj tek kad je na njegovom torzu oslikan lik supruge Snežane.
- Uvek će postojati ljudi koji će tetovaže osuđivati ili podržavati, ali ja je nisam uradio zbog drugih, već zbog sebe. Samo ja znam koliko mi znači supruga. Ona mi je sve na svetu, biću joj zauvek zahvalan, jer mi je donela na svet najmilije živo biće, ćerkicu Saru - priča Vitas i nastavlja:
- Smeta mi što se povela tolika priča oko moje, intimne stvari, pa još neobavešteni Englezi napišu da je u pitanju Andrijana, a to je moja sestra. Da se razumemo, nisam želeo da dođe to do društvenih mreža, ali ispalo je kako je ispalo. Nisam se pokajao, opet bih se tetovirao lik moje Snežane.
Da li je prelazak u Mehelen iz Genta zaslužan što igrate stalno i sve bolje?
- Došao sam u Gent kao velika nada, mladi reprezentativac Srbije, ali se promenio trener, došao je drugi, koji je drugačije gledao na fudbal. Sad sam u Mehelenu, baš mi prijaju i grad i klub.
Otkad ste postali stručnjak za slobodnjake?
- U Srbiji sam stvarno retko šutirao. U Radu nekoliko puta, a protiv Hrvatske u mladoj reprezentaciji sam jednom šutirao i postigao gol. Onda sam ovde na Kup meču protiv Sent Trujdena zatražio da ga ja izvedem i od tog gola, postao sam zadužen za prekid.
Ipak vas nije bilo na meču sa Anderlehtom, koji je gledao selektor Slavoljub Muslin. Da li ste se sreli?
- Ne, selektor je žurio, video je meč i morao je da ide. Nadam se da će me pratiti dalje kad već nije mogao da me vidi na ovom derbiju. Povreda kolena me baš dugo muči i ispalo je da baš sad moram na pauzu.
Ranije ste često spominjani kao pojačanje Partizana. Da li se može dogoditi da kao dete Partizana ponovo zaigrate u svom klubu?
- Nisam dete Partizana. Ja sam dete Rada, jer tamo sam sve naučio, a u Partizanu sam bio od 13. do 15. godine i već sam mislio da mi je vreme za povratak u rodni Niš kad je usledio poziv Marka Nikolića da dođem u Rad. On je moj fudbalski otac, njemu dugujem mnogo toga što sam postao fudbaler.
Šta na primer?
- Pa, kao prvo, bio sam "desetka" dok me nije preselio na mesto štopera. Naučio me je disciplini, dosta toga ... On je i jedini razlog što sam jedno vreme spominjan kao pojačanje Partizana.
Kakve su šanse za to?
- Teško, ne vidim sebe u srpskom fudbalu, jedino zbog Marka ... Imam još ugovor sa Mehelenom, ali ako bi poziv došao iz nekog većeg kluba, naravno da bih se oprobao tamo.