NEMCI HOĆE NOVU EVROPSKU UNIJU: Samo nije jasno kakvu zaista žele
Nemačka nacija, vodeća u Evropi, očigledno, želi jednu drugačiju Evropsku uniju (EU) i svega sedam odsto Nemaca podržava sadašnju opciju ''dalje ovako, po starom'', pokazuju rezultati aktuelne ankete Instituta TNS-Infratest, prema kojima skoro dve trećine Nemaca smatra da se EU sada nalazi na pogrešnom putu.
Nemci žele jednu novu, drugačiju EU, ali kakvu - to je pitanje, na koje nisu dali jasan odgovor, pošto je pet strategija predsednika Evropske komisije (EK) Žan Klod Junkera naišlo na podeljeno mišljenje u 83-milionskoj nemačkoj državi, odakle je, međutim, jasno izneta želja za referendumom.
Kada je reč o EU i Nemcima koji dominiraju u skoro svim sektorima ujedinjene Evrope, tu je skoro polovina njih za uvođenje referenduma na temu ostanka u EU. Iz nemačkog ugla, EU ne bi trebalo da dalje ide sadašnjim putem i najmanje podrške od svih predloženih strategija EK, svega sedam odsto, dobila je opcija ''dalje ovako, po starom'', dok ni jedna nije dobila jasnu većinu.
Relativno veliku podršku Nemaca dobio je preldog o sveobuhvatnom proširenju saradnje u političkim oblastima i 29 odsto Nemaca to vide kao najbolji put u budućnost EU. Čak ni predlog njihovog kancelara Angele Merkel o EU ''različitih brzina'', našao je podršku kod svega 16 odsto Nemaca.
Anketa, sprovedena tik pred 60. godišnjicu Rimskih sporazuma i posle predloga EK o pet mogućih scenarija razvoja EU bez Velike Britanije, pokazuje jasno da su Nemci nezadovoljni sadašnjim stanjem u EU. Šefovi država ili Vlada zemalja, članica EU raspravljaće krajem sedmice, u petak, o godišnjici Rimskih sporazuma i budućnosti EU, najavljujeno je iz Berlina.
Kada je reč o Junkerovim predlozima, oni bi trebalo da budu osnov za raspravu na martovskom samitu u Rimu, prenose mediji i ukazuju da u prvom slučaju Junkerovih predloga, EU nastavlja po starom, sa planom da se uvede zajednički sistem za azil, pojača vojna saradnja i zajednička spoljna politika, uz ekonomsko jačanje do 2025. godine.
U drugom, zemlje, članice EU, bez političkog jedinstva, idu do jačanja zajedničkog tržišta i zone slobodne trgovine, uz ugroženost evra i sve više nezavisne spoljne politike država EU.
Treći scenario se odnosi na stvaranje podgrupa zemalja koje su spremnije od ostalih da pojačaju integraciju u određenim oblastima, s variranjem u oblasti građanskih prava, četvrti vodi ka fokusiranju sredstava na određene prioritetne oblasi, što bi vodilo ka stvaranju evropske vojske.
Peti scenario predviđa snažnije jedinstvo EU na svim nivoima. EU se nalazi pred obeležavanjem 60. godišnjice rimskih sporazuma, a Nemačka je pre deset godina slavila jubilarnih pola veka EU. Nemačka je, tada, bila na polovini svog predsedavanja EU i slavila 50. godišnjicu potpisivanja ''Rimskih sporazuma'', osnivačkog akta EU i tada je uz ''Berlinsku deklaraciju'' o miru i integraciji, na centralnoj svečanosti u Berlinu bilo i bugarskih pita, grčkkih kolačića, slovenačkih potica i šarenila muzike od Karpata i Mediterana, preko Alpa do Baltika.
Tada je moto bio ''Evropa uspeva zajednički'', a cilj doprinos pokretanju sadržinski novog smera sa zadatkom da se povisi prihvatljivost integracionog procesa. Na centralnom skupu u Berlinu govorilo se o jačanju evropskih integracionih procesa, dovršavanje unutrašnjeg tržišta, razgradnji birokratije, jačanje konkurentnosti...tu su se našle i teme zaštite klime, socijalna dimenzija evropske politike, integraciona politika....
Deset godina kasnije, Nemačka godišnjicu potpisivanja Rimskih sporazuma dočekuje sa novom, evroskeptički raspoloženom partijom, ''Alternativom za Nemačku'', opterećena izbeglicama, uznemirena zbog terorizma i ekstremizma i, sudeći prema ovoj anketi, nespremna da i dalje podržava EU, ovakvu, kakva je ona danas.