Aleksandar Doknić (42) iz Bajmoka, pre 15 godina pokrenuo je biznis sa kunićima, tada relativno nov i neizvestan posao.
U međuvremenu, ova porodična firma postala je jedna od najpoznatijih i najvećih odgajivačnica, koja druge farme u zemlji i inostranstvu snabdeva ovom vrstom.
– Kod mene je sve pokrenuto iz hobija. Prvo sam bio sudija na izložbama u kunićarstvu, a kasnije sam radio za Veterinarski zavod iz Zemuna koji je proizvodio serum za vakcinu protiv svinjske kuge.
– Njome smo snabdevali celu Evropu i region, ali je zbog iskorenjenosti bolesti i potreba za cepilom, pa samim tim i kunićima, nestala – objašnjava ovaj domaćin, u čijoj se odgajivačnici takođe proizvodi i prodaje rasplodni materijal za one zainteresovane za razvoj sopstvenog posla.
Kako kaže, pre četiri godine postao je svestan da će biznis početi da se razvija u pravcu prodaje mesa kunića, koje je jedno od najzdravijih koje se može naći u ponudi.
– Xycol rasa ima najkvalitetnije meso za prehranu, koje se između ostalog preporučuje deci i trudnicama. Mi posedujemo 160 matičnih ženki kunića (one koje se kote do 14, 15 puta u životu) i čiji je radni vek dve godine, kao i 30 matičnih mužjaka koji su reproduktivno sposobni do treće godine – kaže Doknić i dodaje da broj okoćenih zečeva zavisi od vrste, a da su oni na farmi imali hajkoma, bečke plave, panonske bele, novozelandske crvene…
U pitanju je, kako kaže, mlada grana stočarstva kod nas u kojoj su primetne različite poteškoće: dobiti subvencije, kredit, naći klanicu koja će prihvatiti i nabaviti adekvatnu dozvolu i ovlašćenja za ove životinje, i mnoge druge.
– Takođe, da bi se uspešno bavio ovim poslom, moraš da voliš kuniće. Da razgovaraš sa njima, da ih hraniš, da ih ne tretiraš antibioticima i hemikalijama, da paziš da ne obole, jer je u pitanju životinja koja, isto kao i koza, ne može da se leči. Za rad su potrebne i adekvatne prostorije, klima uređaji, vozilo sa ventilacijom, kavez i naravno, zečevi – objašnjava najveći odgajivač u Srbiji i naglašava da ipak može dobro i da se zaradi.
oknić na mesečnom nivou na klanje pošalje 1.000 komada, koji se potom nađu u većim trgovinskim lancima u zemlji.
– U pitanju je posao sa velikim potencijalom. U njega treba uložiti oko 4.500 do 5.000 evra, a za dva do tri sata svakodnevnog efektivnog rada, može da se zaradi između 300 do 400 evra mesečno – zaključio je on.