Osam albuma i osmi put u Srbiji! Sabaton je bend koji svaki metalac zna, ali su u našoj zemlji postali masovno poznati tek po izlasku poslednjeg albuma i numere "Last Dying Breath".
U Srbiji se, kako sami kažu, osećaju kao domaći bend, a prepun koncert 6. marta dokazao je da će ovde uvek biti dobrodošli. Za njih smo imali i nekoliko pitanja...
Ono što definiše Sabaton, po mišljenju mnogih fanova, su ekstremno kul lekcije iz istorije. Zašto ste upravo u učiteljici života pronašli inspiraciju, a ne u malo konvencionalnijim temama metal žanra?
Ako se prisetimo 1999. i mi smo se bavili tipičnim temama vezanim za hevi metal poput vožnje motora, beskonačnim ispijanjem piva i seksom, ali onda je došao trenutak kada smo seli i napisali pesmu "Primo Victoria". Dok smo pisali reči uvideli smo moć koju nosi njena lirika i muzika. Shvatili smo da joj ne pristoje uobičajene teme, te smo je pretvorili u opis iskrcavanja u Normandiji 1944. To je bio trenutak kada je tekst, reči postale podjenako važne kao i muzika. Seli smo i pomislili: "Hej možda bi trebalo da napišemo čitav album posvećen vojnoj istoriji" i tako je nastao istoimeni album, zatim sledeći, pa sledeći i sada, 15 godina kasnije, prepoznatljivi smo upravo po tome.
Sledeće pitanje se samo nameće. Junačka tradicija srpskog naroda je nešto što nas najviše definiše i čime se najviše dičimo, tako da je pesma "Last Dying Breath" (posvećena govoru majora Gavrilovića i bici za Beograd 1914.) ostavila neizbrisiv trag i to ne samo među ljubiteljima metala. Možete li nam reći nešto više o njoj?
Znamo da je vaša zemlja bila u centru svakog većeg konflikta poslednjih 100 godina. Toliko je istorije ovde da se tema gotovo sama nametnula. Pesma je deo albuma "Last Stand" (Poslednje uporište) a upravo je ta bitka jedna od najimpresivnijih. Prva asocijacija kada pomenete poslednje uporište jeste bitka kod Termopila, ali postoji toliko drugih, podjednako upečatljivih, koje nisu toliko slavne u svetu, a upravo za njima tragamo. Iz našeg ugla, svako u Srbiji zna za pomenutu bitku, ali mi do pre par godina nismo ni čuli za nju, tako da, na neki način, nismo napisali pesmu za vas, vi je već znate, već za ostatak sveta koji nije imao priliku da čuje taj fantastični govor.
"Last Stand" je vaš osmi album, kažite nam, šta je zahtevnije, napisati prvi, onda kada je inspiracija na vrhuncu, ali kada nemate dovoljno iskustva, ili poslednji, danas kada je situacija gotovo obrnuta?
To je savršen uvod u naše sledeće pitanje. Underground i metal zajednica u Srbiji vode večitu borbu da održe scenu, da se bez ikakve podrške nametnu. Šta biste poručili mladim, autorskim bendovima koji su već na početku naleteli na zid i koji mogu da pomisle da priliku nikada neće ni dobiti?
Da nikada ne odustaju! Iskreno, svako ko se bavi muzikom ima san da jednog dana živi od iste, a čak i kad je taj put brz, potrebno je mnogo godina kako bi se stiglo do cilja. Ako verujete i volite to što radite , onda se držite toga! Potrebno je mnogo godina da publika uvidi vašu vrednost i da vaše ime postane prepoznatljivo. Da se mi toga nismo držali, danas ne bismo bili ovde. Postojimo 18 godina, što je više od polovine naših života, i mnogo puta smo pomislili na odustajanje, ali smo se uvek koncentrisali na cilj i eto nas.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Ko je heroj Milan Tepić