Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk ove nedelje je konstatovao je da su se napetosti na Balkanu otele kontroli, delimično i zbog uplitanja stranih faktora koji nastoje destabilizovati te zemlje već neko vreme. Hrvatski mediji prenose da je ova situacija bukvalno dovela do panike među najvišim funkcionerima EU i njenih država članica jer su konačno shvatili da je na Balkanu haos u nastajanju.
Ovo su ključne tačke i krizna žarišta na Balkanu zbog kojih je u Birisel u svojevrsnom vanrednom stanju.
1. Makedonska ustavna kriza
Situacija u Makedoniji je prilično alarmantna. Predsednik Đorđe Ivanov odbio je dati mandat socijaldemokratskom čelniku Zoranu Zaevu iako je je ovaj potpisima dokazao da ima većinu. Ivanov je, međutim, kazao kako Zaevu ne može dati mandat zbog toga što je platforma albanskih stranaka s kojima je SDSM planirao formirati novu Vladu krši nezavisnost i suverenost Makedonije. Albanci žele promenu ustava radi uvođenja albanskog kao drugog službenog jezika te jednaku zastupljenost Albanaca u svim državnim institucijama. Ustavna kriza u Makedoniji se tako nastavlja, a SDSM optužuje Ivanova za državni udar.
2. Situacija u BiH
Bosna je već godinama razdvojena između dve federalne jedinice – hrvatsko-bošnjačkog dela Federacije i Republike Srpske. Lider Republike Srpske Milorad Dodik redovno preti referendumom o nezavisnosti i situacija se čini prilično napetom. Napredovanje BiH prema EU je veoma sporo što su Rusija i Turska spremno iskoristili kako bi kroz ovu državu ostvarili utjecaj u celom regionu.
3. Kosovo želi vojsku, a Srbija je oštro protiv
Zastupnici kosovskog parlamenta usvojili su rezoluciju kojom traže bezuslovno oslobađanje bivšeg kosovskog premijera i jednog od lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Ramuša Haradinaja. Kosovski parlament traži prekid dijaloga s Beogradom do oslobađanja Haradinaja. Uz to, sporovi su nastali i oko konkretiziranja kosovskih najava o formiranju vojske. Kosovska Skupština ove srede jednoglasno odlučila da predlog zakona o transformaciji Bezbedbnosnih snaga Kosova dostavi na daljnju proceduru vladi. Na to je reagirala i Srbija, tamošnji premijer Aleksandar Vučić kaže kako je formiranje vojske kršenje Rezolucije SB UN 1244, ali i kosovskog ustava. Ta inicijativa o formiranju vojske Kosova ne sviđa ni NATO, kazali su kako su “ozbiljno zabrinuti”.
4. Rusko uplitanje u Crnu Goru
NATO bi u maju trebalo kao svoju 29. članicu primiti Crnu Goru, ali čini se kako su tanki izgledi da će se pridružiti i druge balkanske zemlje. Rusija je snažno protiv odluke prijema Crne Gore u savez, a sve je kulminiralo optužbama za rusko orkestriranje državnog udara u Crnoj Gori. Podgorica tvrdi kako je grupa koja je pokušala teroristički napad u Crnoj Gori na dan izbora 15. oktobra prošle godine, bliska Moskvi. Prema crnogorskoj policiji oružana grupa je tokom izborne noći planirala izvesti niz terorističkih akcija, izazvati haos, napasti institucije, ne isključujući atentate visokih funkcionera. Kazali su kako je cilj bila otmica tadašnjeg crnogorskog premijera Mila Đukanovića i da su Rusi sve organizovali. Kremlj sve negira.
5. Uticaj svetskih sila u događaje na Balkanu
Govoreći o “uplitanju spoljnih faktora", Donald Tusk je verovatno mislio na Rusiju, a moguće i na Tursku koja je politički prisutna u BiH. Dugi niz godina EU oslanjala se na uticaj vašingtona u regionu, ali nakon dolaska Trampa na čelo SAD to je doveden pod znak pitnaja. Naime, ne zna se kakav će biti njegov odnos prema Rusiji. U intervjuu prošlog meseca crnogorski ministar spoljnih poslova Srđan Darmanović izjavio je kako njegova vlada nije videla zaokret u američkoj politici prema Balkanu. No, pozvao je EU i NATO da poveća napore koji bi garantiovali sigurnost i stabilnost u regionu.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(Telegram)