Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, uprkos napetoj situaciji u odnosima sa nekim zemljama Evropske unije, planira da u Nemačku pošalje još 15 visoko pozicioniranih političara kako bi vrbovali birače za ustavne promene na referendumu 16. aprila, piše nemački list Bild, a prenosi Hina.
"Do kraja marta trebalo bi da se održi još najmanje 15 skupova na kojima bi nastupili bivši ministri, advokati i visokopozicionirani članovi vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) predsednika Erdogana", navodi Bild. Većina tih nastupa trebalo bi da bude održana u najmnogoljudnijoj nemačkoj saveznoj pokrajini, Severnoj Rajni Vestfaliji, gde živi i najveći deo od 1,4 miliona turskih državljana.
Oni su potencijalni birači na predstojećem referendumu na kojem bi narod trebalo da odluči o ustavnim promenama kojima bi Erdogan dobio veća ovlašćenja. Skupovi bi trebalo da budu održani i u većim gradovima poput Berlina, Štutgarta, Minhena i Hamburga. Još nije poznato da li će na nekom od skupova nastupiti i sam Erdogan.
EKONOMSKE SANKCIJE ZA HOLANĐANE?
Turska će možda nametnuti ekonomske sankcije Holandiji, saopštio je danas zamenik premijera Numan Kurtulmuš, dan nakon što je Turska pokrenula seriju diplomatskih sankcija protiv Holandije. Kurtulmuš je to izjavio na turskom SiEnEn-u, rekavši da, za sada, Turska neće vratiti svog ambasadora iz Holandije.
Nakon što su prošlih nedelja vlasti u nekoliko nemačkih gradova iz sigurnosnih razloga zabranile nastupe turskih političara na javnim skupovima, turski predsednik Erdogan je Nemačku optužio da praktikuje "nacističke metode". Erdogan je optužio i nemačku kancelarku Angelu Merkel da štiti teroriste iz Kurdske radničke stranke PKK.
"Poštovana Merkel, vi pomažete teroristima. Zašto ne učinite ništa protiv 4.500 terorista u vašoj zemlji", rekao je Erdogan. Portparol nemačke kancelarke Štefen Zajbert objasnio je kako su Erdoganovi komentari apsurdni.
"Nemačka kancelarka odbija da komentariše i u budućnosti ovakve apsurdne navode", rekao je Zajbert. Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer objasnio je da optužba o zaštiti terorizma "nema veze s realnošću", jer je Nemačka još davno zabranila rad PKK i svrstala je među terorističke organizacije.