Predstavljamo legende o tajnom bogatstvu za kojim se i danas traga u Srbiji
Na četrdesetak kilometara od Niša ka Pirotu, kod sela Špaja, nalazi se brdo Šuplji kamen, nazvano tako po steni na vrhu sa otvorom u obliku srca. Prema legendi, taj otvor je napravio Kraljević Marko jureći nekog Turčina. Pošto mu je Turčin izmicao, Marko je za njim kroz brdo hitnuo topuz šestoper i ubio ga.
Udar dinamitom
Vekovima se na jugu Srbije pripoveda da je ispod Šupljeg kamena skriveno blago. Meštani često viđaju nepoznate ljude kako nešto premeravaju, a one koji su bušili tlo ili dinamitom podizali stene jurila je i milicija. Ali najopsežniju potragu za blagom Šupljeg kamena izvela je u leto 2000. Vojska SR Jugoslavije, pod komandom načelnika generalštaba Nebojše Pavkovića, a po naređenju Slobodana Miloševića.
Ne znaju se imena dvojice starijih muškaraca koji su se kasnije pojavljivali na mestu iskopavanja, ali pouzdano se zna da su oni Pavkovića ubedili da raspolažu mapama pomoću kojih se može doći do zlata. Bili su ubedljivi toliko da Pavković nije hteo da koristi ni poverljivu poštu, nego je iz Beograda u Niš poslao oficira da komandanta Treće armijske oblasti, general-potpukovnika Vladimira Lazarevića, pozove na razgovor. Odmah posle tog sastanka Lazarević je u Nišu održao sastanak s nekolicinom visokih oficira, na kojem ih je obavestio o zadatku, i na kraju saopštio: „Moramo naći zlato. To su naredili general Pavković i predsednik Milošević. Mi ćemo s tim zlatom, ima ga oko 300-400 kilograma, iščupati zemlju iz ekonomske krize. A sad idemo na lice mesta, odnosno do stene ispod koje je zakopano...“ Sutradan je na teren izvedena inženjerijska četa 211. oklopne brigade, a cela akcija je proglašena vojnom tajnom.
Stanovnici sela Špaj i Crvena Reka docnije su svedočili: „Stigli su vojnici sa opremom, kamionima, šatorima, buldožerom... Brzo su načinili logor, postavili straže i počeli da rade. Ubrzo je u ovom kraju nastao pakao: svakodnevno su odjekivale eksplozije, rušili su brdo, odnosno probijali, dok je kamenje letelo na sve strane. Logoru niko nije mogao da priđe, dvojica starijih ljudi u civilu stalno su se nešto domunđavali sa oficirima, okolina je vrvela od specijalaca... General Lazarević je redovno nadgledao radove i tokom vikenda odlazio u rodnu mu Babušnicu, dok je njegov kolega Pavković boravio sve vreme u Pirotu. Jako obezbeđenje ga je uvek čekalo na putu spremno da ga doprati do ‚rudnika‘ kako bi pogledao ima li nešto novo...“
Zvanično - nasipanje puteva
Jednog prepodneva, prvog ili drugog oktobra 2000, vojska je uklonila logor i vratila se u kasarne; na mestu Šupljeg kamena ostao je samo šljunak. Meštani su podneli tužbu zbog kuća popucalih od miniranja, i pet godine kasnije presuđeno je u njihovu korist. Na suđenju se ispostavilo da je vojska ovu akciju vodila kao „uređenje teritorije“, odnosno „nasipanje lokalnih puteva kamenjem“.
POTRAGA JE NASTAVLJENA
Na mestu gde je Pavković tražio zlato nekoliko godina kasnije jedan privatni preduzimač je otvorio kamenolom za potrebe izgradnje Koridora 10, iako su na potezu od pet kilometara već postojala tri kamenoloma. Meštani su uvereni da je to bila samo kamuflaža za nastavak potrage za blagom.
7 sutra... Iguman Ostroga potrošio blago
Momčilo Petrović