Sergej Lukjanov, penzioner (60) iz Sankt Peterburga, potpuno sam je obišao peške Zemlju za 22 meseca, prešavši 23.000 kilometara.
Njegovo pešačenje oko sveta bilo je izazov za one koji su smatrali da to nije moguće i govorili da je to „suviše komplikovano“, „suviše teško“ i „preskupo“.
Čim je Lukjanov završio svoj grandiozni pohod novinari su odmah povukli književnu i filmsku paralelu i prozvali ga „ruski Forest Gamp“. Samo što on ne trči nego hoda. Do polaska na put oko sveta Lukjanov je već uspeo da tokom života pređe 300.000 kilometara. Ako se tome dodaju i svi kasniji napori, može se reći da je skoro prešao rastojanje od Zemlje do Meseca.
Izašao je iz kuće 1. aprila 2015. godine, a vratio se 4. februara 2017. Za to vreme je obišao "verovatno" dvadeset zemalja. Iz nekog razlog Lukjanov ne može odmah da se seti koliko ih je bilo. Sve se, kaže, dešavalo nekako spontano. Spontano je rešavano čak i pitanje vize.
"Dođem, na primer, na kinesku granicu. Proverim na internetu – ima granični prelaz. Odem tamo, a ispostavi se da je on samo za Kineze i Vijetnamce. Svi ostali moraju da odu 500 kilometara dalje, na drugi granični prelaz. A meni viza već istekla. Morao sam da obilazim, i platio sam kaznu".
Lukjanov je noćivao na autobuskim stanicama, u parkovima i na aerodromima.
"U Evropi je bezbedno, ali je sa hotelima problem, jer je prenoćište 50 evra. Zbog toga sam sa vrećom za spavanje odlazio u gradski park oko 22:00, pre zatvaranja. Sakrijem se od policajaca ispod smreke, udobno mi je i u dobrom sam zaklonu. U hotelu sam odsedao, na primer, u Belorusiji, kada je bilo -40 stepeni Celzijusa", kaže on.
Još pre nego što je Lukjanov prošao popreko celu Rusiju, negde kod Kemerova je morao na operaciju kile. Trebalo je da se oporavlja godinu dana, ali on je već nakon 45 dana izašao iz bolnice i uzeo svoj ranac (18 kg) i dva steznika.
U Južnoj Americi (u tom trenutku je već prošlo godinu dana od početka putovanja) napali su ga ljudi sa pištoljima i noževima. Uzeli su mu torbu, platne kartice i telefon sa svim fotografijama. „Morao sam da odem kod prijatelja u Buenos Ajres i da tamo sačekam da mi pošalju sve što je potrebno. Proveo sam tamo tri nedelje“, kaže Lukjanov.
Za sve to vreme se u više navrata izvlačio iz nezgodnih situacija, ali svaki put se sve dobro završilo i putovanje se nastavljalo.
(ruskarec.rs)