Pande su izuzetno popularne životinje širom sveta, a ovaj dan je posvećen njima.
Dan pandi je nastao sa ciljem da se podigne svest o ovim medvedima i da se njihova vrsta zaštiti. Mnogi na njih gledaju kao na krznene loptice koje “nose smokinge” i koje imaju ogroman apetit jer mogu da konzumiraju velike količinebambusa. Upravo danas je Nacionalni dan pandi i ovaj dan je posvećen širenje svesti o ovim veličanstvenim stvorenjima čija su staništa ugrožena i koja su jedno vreme bila na listi ugroženih vrsta, da bi potom bila pomerana u kategoriju ranjivih vrsta.
Dan pandi je nastao da bi se ovi predivni medvedi zaštitili. Jedno vreme su postojale i glasine da oni uopšte i nisu medvedi, ali oni jesu deo porodice Ursidae, što ih svrstava u kraljevstvo medveda.
Poreklo vode iz centralo-zapadne i jugozapadne Kine. Većina je smeštena u zoološkim vrtovima i rezervatima širom sveta gde se ulažu značajni napori da se njihova vrsta očuva. Pojedine pande žive i u divljini, ali je jako važno da se njihova staništa zaštite i da se kontrolišu predatori koji su im u blizini.
Oni su veoma osetljiva stvorenja i svaka promena u njihovom okruženju može da stvori probleme u njihovoj reprodukciji. I dalje nisu sklone da često imaju potomke, pa je zato svako smanjenje njihovog broja uvek potencijalno tragičan događaj.
Kako se proslavlja ovaj dan
Očigledno prva stanica danas treba da vam bude poseta lokalnom zoološkom vrtu. Svaki zoološki vrt na svetu danas ima panda izložbu, kako bi širio ljubav prema ovim stvorenjima.
Dok ste tamo trebali biste da kupite i neki suvenir o njima ali prvo proverite da li profit sigurno ide kao podrška ovim simpatičnim medvedima. Možete da kupite i neke tematske stvari o pandama i da ih držite na svom stolu ili čak da nosite i tematsku odeću da se pomogne širenje svesti o ovim predivnim bićima.
Takođe uvek možete dati i malu donaciju dobrotvornom društvu koje brine o pandama, prenosi daysoftheyear.com.
Zanimljivosti o pandama
Njihovo ime vodi poreklo iz himalajskog jezika, verovatno nepalskog. Kada bi se njeno ime prevelo sa kineskog jezika, imalo bi bukvalno značenje “medved mačka”. Većina medveda ima okrugle zenice, dok su kod pande one vertikalno postavljene kao kod mačke.
U proseku ženka tokom života može da ima 2 do 3 mladunca. One sporo rastu, a polnu zrelost stiču tek sa 5 do 7 godina. Ženke uvek brinu o onom snažnijem mladuncu dok slabiju bebu ignorišu.Stručnjaci smatraju da planda nema dovoljno mleka za više do jednog mladunca.
Pande nisu posebno zainteresovane za reprodukciju. Ženke pande su sposobne da se pare samo dva ili tri puta godišnje, dok neki mužjaci ne znaju ni kako da se pare. Oni su veoma sitni prilikom rođenja. Mali su i ružičasti, slepi, nemaju dlaku i teški su između 85 i 140 grama.
Uglavnom se hrane bambusom, ali pošto ta biljka ima slabu nutritivnu vrednost i malo kalorija, one ne mogu da uskladište dovoljno masti da bi preko zime hibernirale. Ova biljka je samim tim i odgovorna za njihov spor hod jer nemaju dovoljno energije. Zato su primorane da ostanu aktivne tokom cele godine i da tragaju za bambusom i po planinama prekrivenim snegom i po tropskim šumama.
Istraživanje kineskih naučnika je pokazalo da pande imaju tipično mesožderski digestivni sistem, koji nije razvijen tako da se lako nosi sa bambusom. Pored toga, nemaju ni gene neophodne za lučenje enzima koji pomažu varenje biljaka, prenosi Nacionalna geografija.
Crne šare oko očiju i crne uši
Ovi medvedi su poznati po tome što imaju crno krzno oko očiju, crne uši i noge, a beli su im glava i najveći deo leđa i stomaka. Sada naučnici veruju da su one takve, kako bi mogle da se sakriju od predatora i u snegu i u senkama u šumi. Crne šare oko očiju im pomažu da prepoznaju jedne druge.
Profesor Tim Karo, vođa istraživanja kaže da je bilo jako teško utvrditi razlog za izgled panda, zato što se takve šare ne sreću kod drugih sisara.
Zaključili su da beli delovi pande -lice, vrat, stomak i leđa omogućavaju pandi da se sakrije u snegu. Njene crne noge joj pomađu da se sakrije u senci. Jedan od uzroka bi mogao da bude činjenica da pande ne spavaju zimskim snom, prenosi Live Science.
Naučnici ipak smatraju da crne šare na pandinoj glavi nemaju veze sa skrivanjem od predatora, već da služe komunikaciji. Crne uši im pomažu da pokažu agresivnost prema neprijatelju, a crne pare oko očiju im omogućuju da se lako međusobno prepoznaju.