U godinama nakon otkrića, pojavile su se brojne legende o kletvi faraona koja je ubila sve koji su ušli unutra.
Bila je to ugodna subota 17. februara na obalama Nila. Temperatura se kretala oko 20 stepeni Celzijusa, a na nebu nije bilo nijednog oblačka. Jedan čovek koji se prilično znojio bio je Hauard Karter. Nakon šest godina rada ostalo mu je vrlo malo novca i snage za istraživanje egipatske doline kraljeva i bio je na pragu najvećeg otkrića u istoriji Egipta, a možda i arheologije.
Tog 17. februara 1923. godine ušao je u pogrebnu komoru faraona Tutankamona. Bio je prvi čovek u tri milenijuma koji je uznemirio poslednje počivalište mladog kralja. Čim je ušao, video je zid od suvog zlata, dug više od pet metara.
Na prvi pogled izgledalo je kao da je naišao na jedan ogromni grumen zlata, ali kasnije se ispostavilo da je reč samo o pozlati čitavog zida. Detaljnim pretraživanjem prostorije, shvatio je da je to tek prvi sloj hramova u kojem je bio sahranjen mladi egipatski faraon pre tri hiljade godina. Stotine predmeta su pronašli u tim hramovima i na kraju su otkrili najveće blago, otkrili su Tutankamonov sarkofag.
Raskošno izrađen od kvarca, pokazivao je stilizovano spokojno lice umrlog faraona. Kasnijom detaljnom analizom ustanovljeno je da mu Tutankamonova maska nije ni nalik. Naime, Tutankamon je imao težak rascep nepca te problem sa stopalima u kojima mu je nedostajalo nekoliko kosti.
Veruje se da su to bile genetske mane nastale kao posledica incesta zato što su njegovi roditelji bili brat i sestra. O važnosti gotovo savršeno očuvane grobnice možda najbolje govori i činjenica da je tek 1932. godine, devet godina nakon otvaranja grobnice, dovršeno izvlačenje svih pronađenih predmeta.
Nakon otvaranja grobnice pojavile su se priče o prokletstvu faraona. Ulaz u samu grobnicu bio je zapečaćen i navodno je bilo upozorenje mogućim pljačkašima da će ih stići faraonova kletva. Nakon što je Lord Karnarvon, zadužen za finansiranje Karterovog poduhvata, umro samo mesec i po dana nakon otvaranja grobnice, glasine su dospele u sve svetske medije.
Još nekoliko ljudi je umrlo pod nerazašnjenim okolnostima što je dalo vetar u leđa brojnim takvim glasinama. Sam Karter nije pridavao veliku važnost takvim glasinama i smatrao ih je apsurdnima. Međutim, on je praktično svojeručno obnovio zanimanje za stari Egipat i egiptologiji vratio staru slavu.
Čak i danas naučnici raspravljaju o Tutankamonu, a tri hiljade godina stara grobnica još uvek ima svoje tajne. Setimo se samo kako su prošle godine italijanski i britanski naučnici otkrili da je jedan od ceremonijalnih bodeža pronađenih u Tutankamonovim rukama bio vanzemaljskog porekla. "
Očigledno da je reč o meteoritskom gvožđu zbog velikog udela nikla, kao i prisutnosti kobalta", izjavila je autorka istraživanja Danijela Komeli.
(Express.hr)