Tribina pod nazivom "Rukomet i mediji" koja je organizovana na Fakultetu za sport Univerziteta Union "Nikola Tesla" okupila je izuzetno atraktivne goste pokušavši da pruži odgovore na neka od gorućih pitanja i predloži neka konkretna rešenja.
Doajeni rukometnog sporta u ženskoj i muškoj konkurenciji Tanja Medved i Veselin Vujović, kao i sportski novinari Života Bogdanović (balkan-handball.com, koji slavi 10 godina postojanja), Sreten Rašković i Vladimir Novaković puna tri sata vodili su debatu, detaljno analizirajući stanje u rukometu u regionu.
Položaj rukometa u Srbiji je nezavidan, status u medijima na niskom nivou o čemu je možda najbolje posvedočio podatak da je Srbija jedna od dvadesetak zemalja u kojoj nije bilo prenosa nedavno završenog Svetskog prvenstva na kome je oboren rekord u posećenosti sa 540.000 gledalaca.
Zašto rukomet u poslednje vreme nije miljenik medija, ako izuzmemo i odsustvo rezultata kao važan faktor, govori i sledeće istraživanje. Od 22 prvoligaška rukometna kluba, svega osam redovno ažurira vesti na svojim sajtovima.
Ništa bolja situacija nije ni kada su u pitanju društvene mreže naših prvoligaških klubova koje zajedno okupljaju svega 25.000 ljudi. Poređenja radi, u Makedoniji koja ima četiri puta manje stanovnika, prvoligaški klubovi na fejsbuku imaju skoro deset puta više pratilaca, a u Hrvatskoj i Sloveniji čak tri puta više. Poražavajuć podatak je i da nijedan rukometni reprezentativac ili reprezentativka, osim Andree Lekić, nema svoju fejsbuk stranicu, dok Nikolu Karabatića na društvenim mrežama prati preko 700.000 fanova.
- U dosta medija sam video najavu za ovaj događaj i hvala svima koji su došli. Ali, koliko je aktivnih rukometaša i rukometnih trenera došlo da čuje sve ovo - upitao se Veselin Vujović i potom dodao:- Koliko njih ode u Segedin, Zagreb ili Skoplje da pogleda neku vrhunsku utakmicu? Kada imate rezultat onda se postavi svojevrsna piramida. Onaj ko je ostvario rezultat, on se sluša. Svi ostali ćute. Kada nemate rezultat, onda niko nikog ne sluša, niko nikom ne veruje i svi znaju bolje od onog drugog. I da sam se vratio u srpski rukomet, a nisam i neću, mene ne bi interesovala A reprezentacija. Zanimalo bi me šta se desilo sa Dubočicom, Proleterom, Crvenkom... i da li Savez ili Ministarstvo može da nabavi 10.000 lopti koje bi podelili osnovnim školama. Ili, da se u svakom gradu nađe bar po jedan ili dva nastavnika fizičkog, koje bi finansirao Savez, koji bi u školama forsirali rukomet kao sport, da ga omasovimo. Stalno se razmišlja da ako se ne plasiramo na naredno veliko takmičenje da će se desiti smak sveta. Nije tačno, kod nas je smak sveta već nastupio - konstatovao je Vujović.
Profesor na Fakultetu za sport Univerziteta Union "Nikola Tesla" doc. dr Uroš Mitrović predstavio je studiju slučaja kojom je prikazan odnos koji su mediji gradili prema domaćem rukometu u bivšoj Jugoslaviji u poređenju sa temama koje preovladavaju u savremenim srpskim medijima. Zaključak je da je rukomet u medijima danas uglavnom zastupljen kroz kritiku, negativizam i senzacionalizam što nikako ne doprinosi njegovoj popularnosti.
Takođe, rad je sadržao i predloge kako rukomet može ponovo da bude među omiljenim sprotovima u javnosti i medijima.
Tribini je uz predsednika Udruženja sportskih novinara Srbije Predraga Milinkovića, prisustvovao i predsednik Rukometnog saveza Srbije Božidar Đurković koji je pohvalio inicijativu za održavanje ovakvih skupova i potom istakao:
- Tribina je trajala skoro tri sata i bilo je izvanredno. Sada kao predsednik i ranije kao generalni sekertar saveza dobro sam upoznat sa kakvim se problemima suočava rukomet. Ovde je bilo ne samo priče o rukometu u medijima, već i o stručnim, sudijskim i igračkim stvarima. Potrebno je što više ovakvih tribina. Na jednoj sličnoj, koju je takođe organizovao Fakultet za sport na Novom Beogradu, sam učestvovao i prošle godine. Uvek ću rado dolaziti na ovakve skupove, bio na nekoj funkciji u rukometu ili ne, jer ovako iznošenje svih pozitivnih i negativnih stvari može da služi da rukomet postane bolji - zaključio je Đurković.