Već neko vreme postoji sumnja da proizvođači kućnih uređaja programiraju proizvode tako da se pokvare odmah nakon isteka garancije. Nakon brojnih takvih iskustava, sve više potrošača veruje u takvu teoriju. Zastupnici Evropskog parlamenta takođe su odlučili da se bave ovim problemom.
Predloženo je uvođenje oznake minimalnog trajanja uređaja, koju je preporučio Evropski ekonomski i socijalni odbor, a koja bi bila slična sadašnjoj oznaci za energetsku učinkovitost. Potrošač bi tako prilikom kupovine mogao barem otprilike da zna koliko će njegov uređaj trajati.
Građani se najčešće žale da se proizvod pokvari čim mu istekne garancija, a kvar je neretko takav da se uređaj ne isplati popravljati. Zbog toga sam razloga tražila nekoliko ključnih promjena.
"Prva je, dakle, ta oznaka minimalnog roka trajanja. Pokazalo se, naime, da su potrošači voljni platiti više za trajnost proizvoda. Tako bi recimo, kako bi mašina za veš trajala dve godine duže, spremni da izdvoje 100 evra više. Isto tako, označenim bi se proizvodima prodaja povećala za 55 posto. Samo bi štampačima porasla za 70 posto’, rekla je Borzan.
Ona se angažovala i uvezi sa dostupnosti rezervnih delova.
"Kad pukne ležaj na mašini, morate zameniti cep bubanj jer nema manjih rezervnih delova. Naprimer, u Nemačkoj se u jednoj godini broj radnji za popravak smanjio za 13 posto", navodi ona.
Mobilni su počeli da lepe
Ranije se baterija mogla zameniti za 30 sekundi, a danas se ona ukopa duboko iza matične ploče, kako bi u slučaju jednostavnog kvara baterije korisnik bio prisiljen da kupi novi uređaj, ili pak dodatno ošteti stari. Slično se radi i s laptopovima, tabletima i drugim vrstama elektroničkih uređaja’, napomenula je.
"Ne možete više ni očekivati da će vam frižider trajati 20 godina, koliko je, u proseku, trajao ranijim generacijama jer su uređaji danas znatno povoljniji. Postali su toliko dostupni da kupci idu na to da u svakoj sobi imaju po jedan TV aparat. Cena, naravno, diktira i kvalitet, a ono što sam ja primetio jeste da se uređaji danas rade od nekvalitetnijih materijala, tanjeg inoksa i slično.
Problem je, međutim, i što estetika danas ide nauštrb kvaliteta – zahtevi kupaca idu toliko daleko da neki žele da imaju LED svetlo u frižideru! Treba znati i kako elektronika na aparatu, naprimer, moderne staklokeramičke ploče, uređaj čini podložnijim kvarenju’, istaknuo je anonimni serviser s dugogodišnjim iskustvom za Slobodnu Dalmaciju.
"Problem je što su ti rezervni delovi toliko skupi, čime proizvođači, zapravo, prisiljavaju kupce da nabave novi uređaj. Primera radi, obično plastično crevo za usisavač jednog renomiranog proizvođača košta oko 5.000 dinara"’, dodao je
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
VESTI KURIR TV 20.03.2017
(EPK/net.hr/Slobodna Dalmacija)