JAVNI NASTUP KANDIDATA: Jeremić kao po knjizi, Vučić pobednički, Jankoviću fali osmeh, Beli neviđen
Javni nastup Vuka Jeremića je uvežban "po knjizi" do perfekcije, ali neubedlljiv; Vučićev nastup je za neke sveden i pobednički, dok za druge on stavlja akcenat na tonu kojim govori, a ne onome što govori; Saši Jankoviću fali osmeha i optimizma, dok je Šešelj u kampanji, kao i obično, "skandalozan". Za sada jedini koju unosi neku specifičnost u kampanju je Ljubiša Preletačević Beli, koji će "ući u knjige" kao primer novih, nikada viđenih efekata novih medija i interneta.
Ovako javni nastup, karakteristike neverbalne komunikacije i poruke predsedničkih kandidata za Centar za istraživanje korupcije (CIK) opisuju stručnjaci iz oblasti marketinga i strateških komunikacija Istok Pavlović i Marko Selaković, analitičar Cvijetin Milivojević te psiholog Ana Vojnović.
Dramatično podiže glas
Svaki od kandidata je u javnom nastupu drugačiji, jedini parametar koji ih povezuje je visoka motivisanost za uspehom koja se primećuje i u njihovom govoru tela, ali i u retorici, smatra psiholog Ana Vojnović. Analizirajući kandidate za predsednika Srbije, Vojnović primećuje da Vuk Jeremić ima veoma uvežban nastup, koji je u velikoj meri, kako kaže, iskontrolisan i naučen.
"On govori ujednačenim tempom, ima kontrolisane pokrete rukama, dramatično podiže glas kada naglašava nešto važno i to čini dramaturški uvremenjeno. Primetno ostavlja prostora na svojim konvencijama za publiku i njihove komentare, želeći da ostavi utisak da želi interakciju sa ljudima i da je osetljiv za njihove potrebe. Ako ste primetili, kada auditorijum sedi, on ima strategiju približavanja tako što prilazi pojedincima i razgovara sa njima „jedan na jedan“. Tako, čini mi se, želi da naglasi da želi da dopre do njih“, objašnjava Vojnović.
Ona kaže da se u porukama koje komunicira ovaj kandidat vidi težnja da bude obuhvatan, ali da i preterana uvežbanost ne ostavlja publici utisak poverenja i spontanosti. Glavna poruka mu je „biti protiv“, a stavom tela pokazuje samouverenost u u ono što govori, i sigurnost u poruku koju šalje, ali sa naglaskom na ličnu poziciju, analizira Vojnović.
Supruga stožer u kampanji
„Kao važan stožer u kampanji predstavlja i svoju suprugu koja je javna ličnost i o kojoj u javnosti postoji neutralan ili pozitivan stav. Nju koristi kao potporu za sopstveni politički identitet. To nije novo u kampanjama, ali u Srbiji ovakav način prezentovanja nije nešto što je ljudima blisko, kao što je slučaj u Americi i zapadnoevropskim zemljama“, tvrdi Ana Vojnović.
Kada je reč o javnom nastupu Aleksandra Vučića sagovornica CIK kaže da njegovo govor tela ne pretenduje da pošalje bilo kakvu jaču poruku od one koju želi poslati verbalno.
„Njegov javni nastup je kontinuiran i bez promena u odnosu na prethodni period. Akcenat stavlja na ono što govori, uz minimiziranje viška informacija. Govori precizno, uz uvek prisutnu kontrolu sagovornika i držanje jasne granice prema sebi i sadržaju onogašto želi da kaže. Ravnim stavom tela i manjkom pokreta demonstrira jasnoću i odlučnost“, ističe Vojnović.
Kandidat Saša Janković, prema njenim rečima, s obzirom na to da se nikada nije bavio politikom, nije dovoljno pripremljen, te deluje blago, nesigurno i nestabilno. O tome, kako ističe naša sagovornica, najbolje govore njegove omaške u govoru koje pod visokom tenzijom izgovara, i time urušava legitimitet jer upravo nesvesno iz njega „progovori“.
„Janković deluje opušteno, a ponekad u formalnim situacijama i nespretno, s obzirom na manju kontrolu gestikulacije i samim tim većim prostorom za spontane reakcije. Govori blagim i prilično ujednačenim tonom. U retorici često koristi reč „strah“ što predstavlja, ne toliko novinu, koliko izazov u savremenoj politici. Strah je važna emocija koja iskonski kod ljudi izaziva povratno opreznost i anksioznost, i moćno je sredstvo manipulacije tokom izbora“, naglašava naša sagovornica.
Agresivan i ofanzivan
Iz ugla političkog analitičara Cvijetina Milivojevića prva asocijacila kada se pogleda govor tela Jeremića je „mnogo fin momak, šteta što nije neki diplomata“. Mimo toga, problem ovog kandidata koji se direktno reflektuje na njegovu komunikaciju i nastup, je neodređenost prioritetne ciljne grupe.
„On i dalje pokušava da igra na pola sata srpskog nacionalnog lidera, a pola sata da izigrava globalistu. To kolebanje se vidi i u komunikaciji jer ne govori razumljivim jezikom. Ako kritikujete, na primer, vlast vi to morate reći nekim konkretnim primerom onako da to razume građanin“. objašnjava za CIK Milivojević.
Kako kaže Vuk Jeremić nije političar koji se dobro snalazi na terenu, među običnim ljudima i ne ume da drži govore koji „pale“, u pozitivnom smislu.
„Jedan od slogana mu je "Kandidat naroda", što nikako ne ide u njega. On se bavio politikom na diplomatskom nivou, a sada je teško prebaciti se na drugi nivo. Direktan kontakt sa biračem na terenu, u nekoj nedođiji, selu ili zapuštenom gradiću, nije isto što i rukovanje sa predsednicima država“, ocenjuje ovaj analitičar.
Za Milivojevića javni nastup Aleksandra Vučića je, kako kaže, „klasičan radikalski nastup“ u kome je važnije kojim tonom govori, nego šta kaže. Kako ističe Milivojević, Vučić u rednovnim aktivnostima, mimo kampanje, shodno savetima svojih PR savetnika, ne ponaša se na taj način jer zna da to nije dobro za nekog ko gradi imidž proevropskog političara.
„Njegov nastup je agresivan i ofanzivan. On svakom biraču nalazi zamerku, jer svakoga uvredi kada mu kažete „Vi ste takvi i takvi, a ja jedini radim“. Kada ga neko pita kada ćemo mi kao građani osetiti boljitak o kome govorite, on se uvredi. To govori da on ne trpi pitanje, ne trpi kritiku. On, zapravo, vodi monologe. Ispravite me ako grešim, ali u ovih pet godina nije bio ni u jednom dijalogu“, ističe Milivojević.
Kao da se vratio sa sahrane
„Saši Jankoviću fali malo više smeha. Ne možete baš sa takvom facom kao da ste se vratili sa sahrane, morate se nasmejati makar na silu“, kaže Cvijetin Milivojević i dodajući da ga je "tek pre neki dan video prvi put da se smeje".
"Šteta što mu neko nije ranije rekao da to češće radi. Malo je desetak dana da biste svojim osmehom obećali Srbiji da ćete joj vratiti osmeh“. Za Jankovića još dodaje da, kao i Jeremić, nije „tribun političar“, nije silazio među građane, te ne deluje na terenu kao svoj na svome. Ipak, on malo bolje od Vuka može znati šta ljude tišti.
„Njegov problem je što se nije nametnuo kao nacionalni lider, već se zatvorio u građansko-liberalni krug birača. Na planu neverbalne komunikacije ima pesimističan i zatvoreni stav, i nije ubedljiv, a to će mu odmoći i u borbi protiv Vučića, ali i Jeremića“, ocenjuje Milivojević.
Sa tezom prethodnih sagovornika da je Jeremićev javni nastup, pa i govor tela, „školski“ i veoma dobro uvežban, saglasan je i stručnjak za Internet marketing Istok Pavlović.
„Sve je urađeno perfektno „po knjizi“. Ipak, u vazduhu ostaje nekakva praznina, kao da tu nešto nedostaje, ali niko ne može tačno da kaže šta. Sve što on kaže zvuči savršeno, ali nekako nije dovoljno ubedljivo“, kaže Pavlović.
Aura misterije - ko stoji iza njega
Kako objašnjava, Jeremić je teorijski najbolji kandidat za predsednika, ali oko njega postoji „aura misterije – ljudi se pitaju ko stoji iza njega i sa kojim ciljem je on tu“. Osim Vučića, nijedan kandidat nije adresirao tu glavnu sumnju oko sebe i nije direktno pričao o stvarima koje im ljudi zameraju.
„Jeremić u sloganima ima generičke rečenice sa zasićenim frazama koje ne mogu više izazvati nikakve emocije“, tvrdi Pavlović. On kaže da je Jankovićev slogan „Ljudi koji čekamo smo mi“ veoma jak, i u poređenju sa drugima slogan sa najviše potencijala.
„Problem je što za mnoge ljude oko Jankovića prosečan glasač može reći „ali vi baš niste ljudi koje ja čekam, znam sigurno da vas ne čekam“. Njegova kampanja je rađena u “old school” fazonu devedesetih, pokušavaju da izvuku iz naroda iste one emocije koje su dovele do pada Miloševića. Taj pristup je nekada radio dobro, ali u današnjem medijskom diskursu je pomalo zastareo“, objašnjava Pavlović.
On navodi da Vučićeva kampanja primenjuje „out of box“ kreativna rešenja, koja su uvek rizičnija i mogu da se obiju o glavu, ako se ne urade dobro, ali u njegovom slučaju su urađena odlično.
"On radi klasično adresiranje sumnje – to je komunikacijski princip u kojem direktno napadnete ključne negativne misli koje ljudi imaju o vama, umesto da bežite od njih. Ove negativne misli se zatim razbijaju kroz metafore, kao što su piloti u avionu, ljudi u kafani, ili majka koja peče hleb. Koliko god se ljudi sprdali sa tim, taj princip dobro radi“, kaže Pavlović o Vučićevoj kampanji.
"Samo jako" jede druge slogane za doručak
Kao poseban fenomen i kreativno rešenje Istok Pavlović naveo je primer Ljubiše Preletačevića Belog čija će kampanja ući, kako kaže, u knjige.
"Samo Jako je izuzetan slogan koji sve druge slogane jede za doručak. Sam po sebi ne znači ništa, ali primio se u narodu brzinom svetlosti, ljudi ponavljaju “samo jako” u svakodnevnoj komunikaciji. Takođe, i slogan“Sirotinja uzvraća udarac” je izuzetno moćan i pogađa na više nivoa. Kod govora tela i nastupa će Beli imati problem, jer će u nekom trenutku morati da izađe iz uloge satiričara da bi predstavio nekakve ozbiljne ideje. Napravio je sa lakoćom armiju pratilaca, ali će sledeći test za njega i organizaciju biti da smisle kako da predstave tu svoju ozbiljnu crtu“, istakao je Pavlović.
Marko Selaković, stručnjak za strateške komunikacije, ovako opisuje javni nastup kandidata.
„Vučićev javni nastup je pobednički i samouveren: to je i logično, imajući u vidu političku poziciju koju baštini. Što se tiče ostalih kandidata, Janković i Šešelj se drže onoga što najbolje znaju i što im pristoji: Janković neguje legalističku i uglavnom odmerenu retoriku, dok Šešelj ide u skandale i kontradikcije. Očigledno se i jedan i drugi dobro osećaju u toj ulozi“, tvrdi Selaković.
Prema njegovom mišljenju, Vuk Jeremić je na pogrešan način postavio kampanju i ima problem sa pogađanjem svoje ciljne grupe.
„U poslednje vreme njegov javni nastup deluje izveštačeno i neprirodno, poput prodavca posuđa i magičnih usisivača po kućama, ili poput nekog preagresivnog propovednika. Takav nastup, uprkos očiglednim ulaganjima u kampanju, ne uliva poverenje, jer građani jasno vide da Jeremić u kampanji i Jeremić u realnom životu nisu isti“, smatra naš sagovornik.
Govor tela Jankovića odaje odmerenost i pouzdanost, smatra Selaković, dok je je stabilnost i asertivnost karakteristika Vučićevog držanja. Za Šešelja kaže da je govor tela i nastup „tipično skandalozan“, a za Preletačevića tvrdi da je jedini inovativan u kampanji.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) OVO SU PREDSEDNIČKI SLOGANI: Ovim rečima žele da nas ubede da su najbolji kandidati!