Nema većih lopova nego u zatvoru, ali ne osuđenici nego službena lica, kaže Vlajković. Sećajući se zatvorskih dana, priča i kako su lopovi ispisivali političke parole za predizborne mitinge
Pobediti smrt, starost ili bolest i ostati „u igri“ oduvek je želja mnogih. Čini se da je potraga za šansom da se živi što duže, ako je već besmrtnost pod znakom pitanja, intenzivnija nego ikad. Neki rešenje vide u zamrzavanju sopstvenog tela i novom životu posle smrti. Naravno, ako tehnologija uznapreduje... Da li je ideja da se probudite za nekih stotinak godina pusto zavaravanje?
Ništa od ovih pitanja nas ne bi mučilo da na njima nije poradio naše gore list. Srpski akademik Radoslav Anđus (1926-2003) bio je profesor fiziologije i biofizike na Univerzitetu u Beogradu. Objavio je više od 190 radova u domaćim i međunarodnim časopisima, analizirajući oblast termofiziologije.
O hipotermiji (smanjivanju telesne temperature), hibernaciji (usporenom metabolizmu), biološkim ritmovima, temperaturnoj adaptaciji, aklimatizaciji, ali i o krioničkoj zaštiti tela od propadanja malo ko je znao kao on. Kratko rečeno: biofizičko modeliranje je držao u malom prstu!
Pošto je Narodna biblioteka bila uništena tokom Drugog svetskog rata, Radoslav Anđus nije imao gde da pročita da su naučnici do tog trenutka uspevali da spuste temperaturu miševa samo do 15 stepeni, pre nego što bi životinje izdahnule. Umesto toga, on je osmislio tehniku kojom je uspevao da oživi životinje čiju je telesnu temperaturu prethodno spustio na nula stepeni.
Njegova tehnika, koju je svetu predstavio 1951. godine, bila je zapravo veoma jednostavna...