Tito se nije mešao, ali Ranković i Penezić mi nisu dali da pređem u Juventus. Đani Anjeli je tri dana čekao zbog mene u Beogradu, a ova dvojica su od njega tražila i ulaganja u neke fabrike
Dragoslav Šekularac (79), legendarni fudbaler Crvene zvezde, možda i najbolji dribler kog smo imali, ekskluzivno za Kurir otkriva kako su mu transfer u Juventus minirali visoki komunistički funkcioneri Slobodan Penezić Krcun i Aleksandar Ranković.
Popularni Šeki žali za starim vremenima. Sa setom kaže da je u njegovo vreme bilo mnogo slave, a malo para, te da danas jedan prosečan fudbaler zaradi za nedelju dana koliko je on uspeo tokom cele karijere. A Šekularac je mogao da zaradi. Nije da nije, jer ga je tražio veliki Juventus.
Sećanje na 1959. godinu
- Imao sam 21 godinu te 1959, kada me je video Đani Anjeli. Bio sam na vrhuncu i hteo je da me dovede u Juventus. Nije pitao koliko košta. Nažalost, onda počinju političke igre. Tito se nije mešao, ali Ranković i Krcun mi nisu dali da odem. Italijani su tri dana bili ovde, u hotelu „Metropol“. Ja sam se sa Anjelijem lako dogovorio, a čekalo se šta će ovi s vrha da odluče. Ogroman novac je bio u pitanju, navodno 600.000 dolara, ali Krcun i Leka su tražili ulaganje u neke fabrike i neke stvari koje nemaju veze s fudbalom. Anjeli se pokupio i otišao, a meni nije bilo do fudbala - rekao je Šekularac i setno dodao:
- Ne da su me komunisti uništili, nego... Bilo, ne ponovilo se.
Rat sa sudijom
Šekularac baš ne voli da govori o Rankoviću i Peneziću, uznemiri se, stane mu knedla u grlu. Kaže da bi napravio veliku karijeru da su ga pustili da ode u Juventus.
- Posle toga sam počeo da pravim gluposti. Udario sam sudiju Pavla Tumbasa u Nišu. Isprovocirao me je, a ja to nisam smeo da uradim. Neki u političkom vrhu kao da su to jedva čekali. Hteli su da me unište, i kao fudbalera i kao čoveka. A bio sam popularan kao Đoković danas! Poslali su me u vojsku na godinu i po dana, ali jedan pukovnik koji je bio u upravi Partizana otezao je da dobijem poziv. Na kraju sam morao kod Leke Rankovića u kabinet, a posle toga u školu rezervnih oficira u Bileći.
Dobro pamti sve
VOJNIČKI MARŠ OD 42 KILOMETRA
Dragoslav Šekularac se i danas seća vojničkih dana:
- Terali su nas na Hadži-begovo brdo da jurišam po najvećem suncu. Imali smo marš od 42 kilometra. Ustajali smo u četiri ujutro. Molio sam se bogu da sve to izdržim, jer su me plašili da ću u vojsci ostati šest godina ako ne budem slušao. Nikakve privilegije nisam imao, nosio sam onaj teški puškomitraljez.
U susret izborima 2017.
GLASAĆU ZA SRPSKOG TRAMPA
Šeki će izaći na izbore za predsednika Srbije 2. aprila.
- Glasaću! I to za onoga koga ja izaberem. Neću vam otkriti za koga, jer još nisam odlučio. Moj kandidat mora da liči na Trampa, da bude iskusan, da zna da vodi državu i da ne uzima mnogo za sebe. Ima ih nekoliko, treba izabrati. Samo da prestanu da se pljuju međusobno.