Loše vam je, ali ne možete da shvatite da li je to umor, smetenost ili oduzetost.
Ako ne možete da se nasmejete, izgovorite jednostavnu rečenicu, isplazite ravno jezik ili podignete ruke, zovite odmah Hitnu pomoć. Možda upravo upravo doživljavate moždani udar!
Može se desiti da se neka osoba zatetura i padne na ulici, a da onda uz nečiju pomoć ustane. Malo je bleda, drhti, ali kaže da se ne oseća naročito loše i odbija da bude pozvana hitna pomoć. Ako se nekome desi da prisustvujete takvom prizoru, evo simptoma na koje bi trebalo obratiti pažnju.
Treba proveriti da li je došlo do oduzetosti. To je najlakše učiniti tako što se osoba zamoli da se nasmeje.
Ukoliko to nije u stanju da učini, radi se o oduzetosti, što je jedan od mogućih simptoma. Važno je ustanoviti i "funkcionisanje mozga", tako što se osoba zamoli da kaže neku jednostavnu prosto proširenu rečenicu. Ukoliko nije u stanju to da učini, mozak joj definitivno ne funkcioniše kao što bi trebalo.Treća stvar na koju treba obratiti pažnju jeste da zamolite tu osobu da podigne obe ruke iznad glave. Onaj koji nije pretrpeo moždani udar niti ima drugih fizičkih tegoba moći će to da učini. Za kraj, treba obratiti pažnju da li osoba razgovetno govori ili zapliće jezikom. Znak moždanog udara je jezik koji visi ili stoji nakrivo.Ukoliko se ozbiljno shvate upozoravajući znaci kao što su jaka glavobolja, prolazne smetnje vida, ukočenost vrata, utrnulost ili slabost polovine tela i ako se na vreme potraži lekarska pomoć, sve može da se spreči.
U tom periodu tim stručnjaka može da primeni najsavremeniju trombolitičku terapiju, koja podrazumeva da se u prvih nekoliko sati posle šloga obolelom da lek koji razbija tromb. Time se oštećenja mozga svode na minimum.
Sve češće pogađa mlade
Iako mnogi misle da je moždani udar rezervisan samo za one starije, na ove simptome ipak, treba da obrate pažnju i mladi. Danas, moždani udar sve češće pogađa mlade, što naročito zabrinjava doktore, jer ukazuje na činjenicu da su pod sve veći stresom, bolesniji, ali i da ne vode dovoljno računa o svom zdravlju.
Moždani udar je u Srbiji prvi uzročnik umiranja kod žena, a drugi kod muškaraca. Stručnjaci procenjuju da godišnje 25.000 ljudi doživi infarkt mozga, od kojih 7.500 umre, a isto toliko ostane invalid. Statistika pokazuje i da od ukupnog broja onih koji dožive moždani udar, među njima je više od 1.000 onih mlađih od 40 godina.
Razlog za to je što su mladi ljudi sve gojazniji, hronično pod stresom, puše, nemaju redovnu fizičku aktivnost, nepravilno se hrane.
Moždani udar - u narodu poznatiji kao šlog ili kap - zvuči kao smrtna presuda jer osoba koja ga doživi u većini slučajeva ostaje težak invalid. Ali ukoliko se pacijentu pruži adekvatna lekarska pomoć u prva tri do četiri sata posle izlivanja krvi, veliki deo tegoba i posledica moguće je izbeći.
U većini slučajeva (85 odsto) moždani udar nastaje kada krvni ugrušak (tromb) začepi arteriju u mozgu. U ostalih 15 odsto šlog se javlja kad arterija u mozgu pukne. Oba mogu imati pogubne posledice. Trećina bolesnika ne preživi moždani udar, dok druga trećina ostaje trajno onesposobljena. Mali broj ljudi vraća se normalnim aktivnostima.
Simptomi šloga
Utrnulost jedne polovine lica ili tela
Ukočen vrat
Oduzetost
Poremećaj govora
Neposlušni prsti
Naglo zamagljenje vida
Nesiguran hod i loša koordinacija pokreta
Iznenadna nesnosna glavobolja
Nagon za povraćanjem i povraćanje u malzu
(Blic/Sonja Todorović)