Brutalan napad na proslavljenog reditelja
DURAKOVIĆ: Otimaš zemlju Bošnjacima KUSTURICA: Lažeš, Ćamile, zlurad si!
Bivši načelnik Srebrenice optužuje režisera da formiranjem Nacionalnog parka Drina uzurpira teritoriju, na šta mu je dobitnik dve Zlatne palme odbrusio da pravi spletke
Nema ni „zelene“ ni „pravoslavne“ transverzale između Srbije i BiH, postoji samo tranverzala fekalija i nju ću prekinuti!
Ovako je Emir Kusturica reagovao na optužbe Ćamila Durakovića, bivšeg načelnika Srebrenice, koji je u sarajevskom Dnevnom avazu rekao da proslavljeni srpski reditelj stoji iza formiranja Nacionalnog parka Drina i pokušaja „otimanja zemlje od srebreničkih Bošnjaka“. U tekstu je Kusturica optužen i da je već u Višegradu, uz podršku Milorada Dodika, „oteo Bošnjacima zemlju“ na kojoj je izgrađen Andrićgrad.
Nema prevare
Na ovo je reagovala pres-služba reditelja.
- Niti je Kusturica, kako to tvrdi dokoni i zluradi Duraković, otimao zemlju od Bošnjaka u Višegradu da bi sagradio Andrićgrad, što se može videti u opštinskoj arhivi, niti Rezervat biosfere Drina, koji bi se spojio s NP Tara želi za sebe, a najmanje da on upravlja time i da bi neko želeo da prevari Bošnjake - stoji u saopštenju.
Ovako je Emir Kusturica reagovao na optužbe Ćamila Durakovića, bivšeg načelnika Srebrenice, koji je u sarajevskom Dnevnom avazu rekao da proslavljeni srpski reditelj stoji iza formiranja Nacionalnog parka Drina i pokušaja „otimanja zemlje od srebreničkih Bošnjaka“. U tekstu je Kusturica optužen i da je već u Višegradu, uz podršku Milorada Dodika, „oteo Bošnjacima zemlju“ na kojoj je izgrađen Andrićgrad.
Nema prevare
Na ovo je reagovala pres-služba reditelja.
- Niti je Kusturica, kako to tvrdi dokoni i zluradi Duraković, otimao zemlju od Bošnjaka u Višegradu da bi sagradio Andrićgrad, što se može videti u opštinskoj arhivi, niti Rezervat biosfere Drina, koji bi se spojio s NP Tara želi za sebe, a najmanje da on upravlja time i da bi neko želeo da prevari Bošnjake - stoji u saopštenju.
Mimo ovog, Kusturica je prethodnih dana iz Sarajeva optužen da stvara „pravoslavnu transverzalu“ od Srebrenice, Drinom ka Višegradu i dalje ka Srbiji. On podseća da su ga pre dvadesetak godina, kad je stvarao Mećavnik i Park prirode Šargan - Mokra Gora, žitelji Kremana optuživali da pravi „zelenu transverzalu“ od Sarajeva ka Novom Pazaru i Istanbulu. Kaže da jedina transverzala koja postoji jeste „transverzala fekalija“.
- Ta transverzala počinje na Zlatiboru, odakle Crnim Rzavom u Mokru Goru stiže sve što meštani i gosti velikog turističkog centra istovare u kanalizaciju. U Mokroj Gori gradimo kapitalno postrojenje u kojem će biti prerađivane te otpadne vode, kao i kanalizacija Mokre Gore, i ka Drini će ići čista voda - kaže Kusturica i dodaje da je „civilizacijska misija sačuvati zdravu pijaću vodu, biljni i životinjski svet“ i da je to Parku prirode pošlo za rukom.
Očuvanje prirode
Kusturica podseća da Park prirode uspešno odoleva pokušajima kopanja rude nikla:
- Potomcima time ostavljamo manje novca, ali više života. Srbija ima obavezu da sa svoje teritorije u susedne države ispušta prečišćene otpadne vode.
- Ta transverzala počinje na Zlatiboru, odakle Crnim Rzavom u Mokru Goru stiže sve što meštani i gosti velikog turističkog centra istovare u kanalizaciju. U Mokroj Gori gradimo kapitalno postrojenje u kojem će biti prerađivane te otpadne vode, kao i kanalizacija Mokre Gore, i ka Drini će ići čista voda - kaže Kusturica i dodaje da je „civilizacijska misija sačuvati zdravu pijaću vodu, biljni i životinjski svet“ i da je to Parku prirode pošlo za rukom.
Očuvanje prirode
Kusturica podseća da Park prirode uspešno odoleva pokušajima kopanja rude nikla:
- Potomcima time ostavljamo manje novca, ali više života. Srbija ima obavezu da sa svoje teritorije u susedne države ispušta prečišćene otpadne vode.
Međunarodni karakter
NP DRINA PROJEKAT UNESKA
U Unesku je još 2010. godine osmišljen međunarodni projekat Rezervat biosfere Drina. Dve države sporazumele su se, tada u načelu, da se zajednički brinu o zaštiti biosfere na teritoriji opština Užice, Čajetina i Bajina Bašta u Srbiji i Višegrada, Rogatice i Srebrenice u BiH. Projektom je Unesko prepoznao prirodne lepote, ali i kulturno nasleđe i biodiverzitet ovog dela zemlje, kojima je potreba zaštita.