I kako bismo mogli da sebe pogledamo u ogledalo, svako od nas, kada bi pristao da postane deo tog saveza, koji bi odmah na našoj teritoriji postavio rakete i okrenuo ih ka Rusiji?
Građani Srbije ne zaboravljaju da su lovci bombarderi NATO ubili Milicu Rakić, koja je sedela na noši i slušala smrtonosnu grmljavinu sa nebesa. Građani Srbije ne zaboravljaju da su lovci bombarderi NATO ubili Milicu Rakić, koja je sedela na noši i slušala smrtonosnu grmljavinu sa nebesa.
Kako iko od nas može da pomisli da bude u savezu sa onima koji su cinično naredili da se gađa most u Varvarinu po kojem su šetali obični ljudi, a među njima i gimnazijalka Sanja Milenković. I Milica i Sanja su sada u nekom lepšem i pravednijem svetu, ali nas njihove oči posmatraju i posmatraće nas sve dok postojimo.
I pitaće nas da li smo zaboravili putnike voza koji je spržen NATO raketama u Grdeličkoj klisuri. I pitaće nas da li se sećamo kako je sravnjen sa zemljom centar rudarskog Aleksinca. I pitaće nas da li je iz našeg kolektivnog sećanja izbledela slika ljudi ubijenih od kasetnih bombi u Nišu i ko zna još koliko stradalih civila po gradovima i selima Srbije.
Mi ne mrzimo, mi samo pamtimo! I zbog tih uspomena i naše časti, nečasno je pristupiti NATO savezu. Ne zbog toga što mrzimo, već zbog toga što ne zaboravljamo.
I kako bismo mogli da sebe pogledamo u ogledalo, svako od nas, kada bi pristao da postane deo tog saveza, koji bi odmah na našoj teritoriji postavio rakete i okrenuo ih ka Rusiji? Zar nije bilo dovoljno što su nas ubijali, što su nas zasipali bombama i osiromašenim uranijumom? Zar postoji iko ko drži do dostojanstva i ljudskosti ko može da pomisli da rakete koje su ubijale Milicu i Sanju sada nišane u našu braću i prijatelje Ruse? Zar da NATO, koji nas je ubijao, treba da postane naš saveznik i ubedi nas da je Rusija naš neprijatelj?!
Zato je tako lako reći - ne u NATO!
E.K.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: