German Oskarovič Gref, jedan od vodećih kremaljskih liberala i zagovornik “totalne tržišne ekonomije” je šef je Uprave najjače ruske državne banke Sberbank u kojoj država ima 52 posto vlasništva od jeseni 2007. godine.
Ovaj sposobni Putinov finansijski operativac imao je zanimljiv životni i politički put, ali i sreću da se u isto vreme našao na istom mestu kad i Vladimir Putin u gradskom rukovodstvu Lenjingrada, u jeku raspada SSSR-a. I on je poput Putina, kao i nekolicina vodećih ljudi iz sadašnje kremaljske elite (Dmitrij Medvedev, Sergej Ivanov, Anatolij Kudrin, Igor Sečin, Dmitrij Kozak) izašao iz političkog kaputa oca ruskih postsovjetskih političkih i ideoloških promena Anatolija Sobčaka, koje je sadašnji vladar Rusije odveo sa sobom u Moskvu. Oni čine njegov najodaniji i najbliži saradnički “političko-korporativni” krug.
Gref, kako ga opisuje moskovski nedeljnik Sobesednik, veruje u ultimativnost privatne imovine, zalagao se za ulazak Rusije u WTO, ali mu ne smeta što je na čelnom mestu u državnoj banci. Ruski mediji ga nazivaju “pragmatičnim i sposobnim karijeristom”. Ovaj 53-godišnji etnički Nemac rodio se Kazahstanu, gde su iz Donjecka, početkom Drugog svetskog rata, prognani njegovi roditelji. U kući se uz ruski, govorio nemački jezik.
Jedan je od retkih ljudi iz putinovske elite koji je služio vojsku i ne dolazi iz uzornih sovjetskih režimskih porodica srednjeg staleža. Služio je u specijalnim jedinicama ministarstva unutrašnjih poslova. Neki njegovi saradnici kažu da u poslu „grize k’o buldog“ jer je imao “strogo vaspitanje”. Posle dvogodišnjeg vojnog roka upisuje pravni fakultet u Omsku.
Politički uspon, doživljava zahvaljuje Sobčaku, a zatim i uz pomoć Putina, koji mu bezrezervno veruje, pa i u slučaju kada je na suđenju Mihailu Hodorkovskom i Aleksandru Lebedevu u aferi Jukos svedočio u njihovu korist. Tvrdio je da Jukos nije “krao naftu, jer da jesu, njemu bi to bilo poznato”, a protivio se i podržavljenju Jukosove sestrinske kompanije Jugansknjeftegaz. To mu nije smetalo da bude u upravi najjače ruske državne naftne kompanije Rosnjeft, ali istodobno i u Veću direktora Vagita Alekperova, većinskog vlasnika najjače ruske privatne naftne kompanije Lukoil. To je jedan od klasičnih postulata putinizma. U Kremlju se odmah svrstao među tzv. kremaljske liberale koje je predvodio Anatolij Čubajs, a potom je postao i ministar privrede u vladi Mihaila Fradkova, s kojim se često svađao.
Putinu se, se kako pišu ruski mediji, posebno dopalo što govori “narodskim jezikom” i može da objasni komplikovane ekonomske stvari a da ne koristi “običnom čoveku nejasne termine”. Sin Oleg bio je zaposlen u londonskoj poslovnici Dojče banke, a brat Jevgeniji vlasnik je trgovačkog lanca Tehnosofija i tržnih centara Geomart i Letur.
(jutarnji.hr)