Zbog toga što nisam zaigrao za zemlju koju volim žaliću dok sam živ, otkrio fudbaler varšavske Legije
Prevagnula je želja da bude samo „orao“, a čekajući poziv sa Terazija, odbijao je privilegije koje bi mu donele status reprezentativca BiH, Crne Gore ili Poljske.
Kako se nosite sa činjenicom da niste bili reprezentativac, a mogli ste?
Neostvarena želja
- Jednog dana biću srećan zbog onoga što sam uspeo da uradim u svojoj karijeri, ali će me ta činjenica da nisam zaigrao za Srbiju terati da ipak žalim za nečim što nisam ostvario, a mnogo sam želeo - priča Radović za Kurir.
Ko vas je sve zvao da igrate za njihove nacionalne timove?
- Još na početku karijere želeli su me u reprezentaciji BiH. Posle sam u dva navrata razgovarao sa Dejanom Savićevićem. Drugi put sam bio skoro i prihvatio da igram za Crnu Goru, ali sam ipak na kraju morao da mu se zahvalim. Jednostavno, prevagnula je moja želja da igram samo za Srbiju.
Bonjek nagovarao
Koliko je bilo realno da postanete poljski reprezentativac?
- Dugo sam u Poljskoj i oni su procenili da bih mogao biti od pomoći njihovom timu. Imao sam kontakt s predsednikom poljskog saveza i njihovom fudbalskom legendom Zbignjevom Bonjekom, ali sve se završilo na tome. Iskreno, krivo mi je bilo jedino kada nisam prihvatio Crnu Goru, i to samo zbog Savićevića, koji je sjajan čovek.
Dakle, danas ste mogli da igrate u Podgorici, za Crnu Goru ili Poljsku?
- Teoretski, da (smeh). Verovatno je iz mog ugla najzanimljivije gledati tu utakmicu.
„Orlić“ postao „soko“
STANIŠA MANDIĆ KAO UNIKAT
Istovremeno dok traje fudbalski egzodus iz Srbije u Crnu Goru, iz drugog pravca gotovo i da nema istih primera. Jedno vreme je Staniša Mandić, rođeni Novljanin, igrao za mlađe selekcije Srbije, ali je posle izostavljanja sa spiska Tomislava Sivića za meč U21 odlučio da zaigra za Crnu Goru. „Transfer“ se dogodio svega nekoliko meseci posle Mandićevog učešća na SP na Novom Zelandu, gde je bio veoma zaslužan za osvajanje titule prvaka sveta.
Nije jedini
ODOLEO I MILOŠ MARIĆ
Pored Radovića, svim pozivima iz Podgorice i Sarajeva odoleo je i Miloš Marić, nekadašnji fudbaler Zete, Olimpijakosa i nekoliko belgijskih klubova. Da su i ostali igrači imali sličan stav, Crnoj Gori, konkretno, nedostajala bi trećina tima, jer se na spisku Ljubiše Tumbakovića nalaze Adam Marušić, Filip Stojković i Mirko Ivanić, svi iz Srbije. Kada su izlazila iz zajedničke države, dva fudbalska rukovodstva postigla su džentlmenski sporazum o „nenapadanju“ na fudbalere druge strane, ali je taj sporazum očigledno važio samo da se Crnoj Gori ne diraju Mirko Vučinić i kasnije Stevan Jovičić.
Dejan Petković