Sa Aleksandrom Vučićem radim zajedno u tri mandata, na njegov poziv sam i došla u SNS. Delimo veliki broj ciljeva: da nema uspeha bez velikog rada, da nema uspešne Srbije bez novih puteva i pruga, da nam je mesto među 20 najboljih zemalja na svetu na Duing biznis listi. I da je budućnost Srbije u EU.
Ali postoje neke stvari ili vrline koje Vučić ima, a koje ja nikad neću imati. Ne krijem da mi je ponekad krivo što ne mogu da budem kao on. Za razliku od Vučića, teško bih uspela da naučim i zapamtim imena ne samo svih gradova već i najmanjih sela u Srbiji, da znam i koliko stanovnika imaju, a kamoli da ih sve obiđem kao što ih je on obišao. Nema političara koji danas bolje od njega poznaje svaki zaselak ove zemlje.
Za razliku od Vučića, ne znam da li bih bila strpljiva i uporna za neke stvari. Da guram nagradnu igru s fiskalnim računima ili vaučere za odmor penzionera u koje niko nije verovao, a koje, sad se vidi, daju odlične rezultate za državu.
Za razliku od Vučića, nikad neću naučiti da ljudima koji me prevare pružim novu šansu. On veruje da se ljudi mogu popraviti, da mogu biti bolji i da im uvek treba pomoći, čak i kad ne vidimo razloga za to.
Za razliku od Vučića, teško da bih imala toliko takta za sve one koji, verujem, ne zaslužuju ni minut njegove pažnje. Ne bih mogla da sve vidim, da sve znam, da mirim nemirljivo kao što on radi, a da to odmah ne kažem svakom u lice. Zato ne bih mogla da računam na podršku koju Vučić danas ima, i od stranaka i od ogromnog broja građana.
Za razliku od Vučića, ne razumem zašto je u Srbiji važnije šta o vama misli običan svet od onih koji po svim pravilima treba da vuku zemlju napred. Ne razumem to i pored toga što nema dana da me neko od tzv. progresivaca ne demantuje.
I na kraju, ne bih mogla kao Vučić da pokažem da me ne boli kad mi vređaju najmilije. Znam koliko voli svoju porodicu, koliko voli sina i ćerku i ne znam kako izdržava i uspeva sve to da proguta. Toliko jaka nisam.
Zato nikad neću biti kao Vučić. I zato će Vučić ubedljivo da pobedi na ovim izborima.