Herman Hese je dobio nobelovu nagradu za književnost, a u mnogim njegovim delima se možete pronaći i danas. Takav je i ovaj odeljak o ljubavi.
Što sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla.
Naučio sam da biti voljen ne znači ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo ono što daje vrednost i lepotu našem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono što se može nazvati srećom, bilo je satkano od emocija.
Novac nije ništa, moć nije ništa. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrećni.
Lepota nije ništa. Video sam lepe muškarce i lepe žene koji su bili nesrećni uprkos svojoj lepoti.
Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseća. Bilo je bolesnika punih volje za životom koji su je njegovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli mučeni strahom od patnje.
Ali sreća je uvek bila tamo gde je neko znao voleti i živeo za svoja osećanja, ako ih je njegovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruža radost onome ko je poseduje, već onome ko ume da je voli i da joj se divi.
Atma.hr