GASI SE OGNJIŠTE SOLUNSKIH DOBROVOLJACA: Trbuhom za kruhom otišla trećina sela
Doseljenici iz Like u Gornjoj Rogatici od 200 kuća 70 napušteno. Ostali su samo penzioneri, koji kažu da im je nekada život urušio rat, a sada privatizacije i migracije
Kad su se doselili, od države su dobili po pet hektara zemlje. Oni koji ostaju u selu i danas od toga žive. Izgradili su selo, crkvu, izdvajali samodoprinose za infrastrukturu. Nekad im je život urušio rat, a danas, kažu, privatizacije i migracije. Od 200 kuća, već 70 je napušteno, a u selu su ostali samo penzioneri, koji se još bave poljoprivredom.
Branislav Aleksić ne želi da napusti selo. Osnovao je mini-farmu krava, ima porodicu i dobio je prvo dete.
- Razvijam posao u selu, tu sam odrastao, a voleo bih da i moje dete bolje živi na selu - kaže poljoprivrednik Aleksić.
Komšija Tomislav Mačai krivi loše privatizacije za odumiranje sela.
- Mladi nisu ni pomišljali da napuste ognjište dok privatizacija nije počela da gasi firme. U svakom selu je bar jedna fabrika hranila polovinu meštana. Oni drugi su živeli od zemlje. Gašenjem firmi, ti ljudi su ostali bez hleba, bez plata, na ulici i sad, evo, trećina sela je otišla trbuhom za kruhom - kaže Tomislav. On je nekada radio u firmi, a kada se ugasila, vratio se parčetu zemlje koju su njegovi dobili pre stotinu godina.
- Svi se nadamo boljem. Mnogo je napuštenih kuća, mladi odoše u gradove ili inostranstvo. Rođak mi je otišao u Austriju jer nije mogao da živi od nadnice s poljoprivrednog imanja. Težak je život danas u Rogatici - kaže Tomislav.
Živnulo, pa se opet urušilo
SAGRADILI I CRKVU, AL‘ NE VREDI
Milorad Teslić, sekretar MZ, kaže da u selu trenutno ima 360 duša, a nekad je bilo 800 stanovnika:
- Sve je više napuštenih kuća. Deo meštana je stradao i u ratovima, recimo 1941, kada su mađarski okupatori potrpali seljane u stočne vagone i odveli u logor „Šarvar“ u Mađarskoj, a oni koji su se vratili zatekli su prazne kuće. Ponovo se obnavljalo, osnovana je zadruga, pre šest godina sagrađena je nova crkva, pomogla je i pokrajina sa devet miliona dinara, ljudi radili, selo oživelo. Ali loše privatizacije, migracije, mladi odoše, sve se ponovo urušava.