TRKA ULAZI U ZAVRŠNU FAZU: Ove zemlje će do 2030. voditi 5 najmoćnijih armija sveta (FOTO)
Pon, 27.03.2017. 13:26h
→ Ned, 01.10.2017. 0:00h
Foto: AP Reuters
Kakav će biti balans kopnenih vojnih snaga 2030. godine, nakon završetka rata protiv terorizma?
Od kraja Hladnog rata, fokus vojnih stratega se značajno pomerio s kopnenih borbenih operacija. Retko koji savremeni sukob podrazumeva okršaj s tehnološki i doktrinski sličnim neprijateljem od koga treba da se preotme deo teritorije, piše Newsweek.rs.
Planiranje ovakvih operacija ostaje važan element, ali i same kopnene snage danas se suočavaju s drugim priroritetima, od kojih ih pojedini, poput anti-terorizma, vraćaju u same početke savremene vojne organizacije.
Evo kakav će biti balans kopnenih vojnih snaga 2030. godine, nakon završetka rata protiv terorizma:
INDIJA Indijska armija ubraja se u najelitnije kopnene sile sveta. Kroz svoju savremenu istoriju, sukobljavala se s domaćim maoističkim pobunjenicima, Pakistancima u Kašmiru, Tamilima na jugu. Glavni njen fokus leži na potencijalnom konfliktu s Pakistanom koji bi mogao da preraste u konvencionalni rat velikih razmera. Sve u svemu, indijska vojska postala je efektivno oruđe Nju Delhija kako u spoljnoj, tako i u domaćoj politici.
Iako je tehnološki zaostajala za drugim velikim silama, Indija raspolaže sve većim arsenalom novih vojnih tehnologija. Oružje nabavlja od Rusije, Izraela, SAD, iz Evrope, dok istovremeno rapidno širi domaću proizvodnju.
Foto: AP Reuters
FRANCUSKA Trenutno najjača evropska armija, vojska Francuske će verovatno zadržati ovaj epitet i u buduće. Francuska želi da sačuva značajnu ulogu u svetskoj politici, a da bi to ostvarila, neophodna joj je respektabilna borbena sila. Trendovi koji postoje će se nastaviti, a možda i proširiti, kako Francuska bude ostvarivala sve veći uticaj u bezbednosnom aparatu Evropske unije.
Vojnoindustrijski kompleks ove zemlje ostaje jedan od razvijenijih u svetu, a ostvaruje se kako na domaćem tržištu, tako i izvozom. Francuska armija ima značajnog iskustva u operacijama manjih i srednjih razmera. U ratu protiv terorizma, njene snage su delovale u Avganistanu i na području severne Afrike.
Foto: AP Reuters
RUSIJA Ruska armija je od završetka Hladnog rata prošla kroz tešku transformaciju, budući odsečena od svojih nekadašnjih ekonomskih i ljudskih resursa. Vojnoindustrijski kompleks Crvene armije se polako raspadao, ostavljajući njenu naslednicu sa zastarelom i slabo održavanom opremom. Moral trupa je pao, što se videlo na primeru sukoba s čečenskim teroristima.
U međuvremenu je došlo do preokreta, iako ne potpunog. Osnažena ruska ekonomija u stanju je da investira više sredstava u odbranu. Reforme elitnih jedinica uspešno su se pokazale okončanjem rata u Čečeniji.
Rusija je s lakoćom pobedila Gruziju 2008. godine, a 2014. nesmetano preotela Krim od Ukrajine. Ove sukobe možemo nazvati krovnim imenom ratova za obnovu Rusije i njima možda još uvek nije došao kraj. Ruska armija igra centralnu ulogu u spoljnoj politici Moskve prema bliskom susedstvu.
Vojska Rusije će biti jedna od globalnih sila i u 2030. godini, ali će imati i svoj set problema. Razvoj novih tehnologija mogao bi se pokazati težim nego ranije. Sovjetski resursi su konačno iscrpljeni i mora im se naći adekvatna zamena. Nedostatak ljudstva bi mogao da bude jedan od problema, budući da se snage Ruske federacije u tom segmentu još uvek nalaze u procepu između starog modela regrutacije i savremene profesionalne armije koja čini najveći deo elitnih snaga. Za susede će, u svakom slučaju, ostati nepremostiva prepreka.
Foto: AP Reuters
SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE
Od kraja Hladnog rata, armija Sjedinjenih Država postala je zlatni standard za sve ostale kopnene snage na svetu. Pobede nad iračkom armijom 1991. i 2003. najimpresivniji su primeri kopnenih vojnih operacija u poslednjih nekoliko decenija. U poslednjih petnaest godina, terenske operacije u Iraku i Avganistanu značajno su unapredile američke specijalne snage.
Iako samo deo američke opreme datira iz vremena Hladnog rata, i on je prošao kroz niz uspešnih modernizacija.
Savremenu opremu kruniše petnaestogodišnje iskustvo u ratu protiv terora, što predstavlja najduže borbeno angažovanje Amerike još od vremena sukoba s indijanskim plemenima. Ipak, tako dugotrajan sukob može da dovede i do zamorenosti trupa i komandnih struktura. I pored toga, američka armija će najverovatnije ostati najsnažnija kopnena sila na svetu i u 2030. godini.
Foto: AP Reuters
KINA
Od početka devedesetih godina prošlog veka, kineska vojska prolazi kroz sistematske reforme. U prethodnim decenijama, pojedine vojne strukture služile su kao garant interesnih grupa unutar Komunističke partije Kine. Nakon uspešno sprovedenih reformi, kineska armija je postala profesionalna vojna organizacija čija je komercijalna priroda ništa manje razvijena od borbene.
U poslednje vreme, budžetska sredstva Kine se sve više ulažu u vazduhoplovne i pomorske snage, što budžet kopnene vojske ostavlja donekle uskraćenim.
Iznad svega, izdvajaju se masivni projekti modernizacije opreme, realističnog obučavanja boraca i odlučni koraci ka potpunoj profesionalizaciji snaga. Iako po nivou sredstava još uvek ne može da se meri s američkom vojskom, kineska oružana sila ima skoro neograničene ljudske resurse, kao i materijalne zalihe veće nego bilo koja druga vojska na svetu. Jedino što joj nedostaje jeste borbeno iskustvo, budući da u oružani sukob nije bila uključena još od kratkotrajnog rata s Vijetnamom krajem osme decenije prošlog veka.
Foto: AP Reuters
ZAKLJUČAK
Konačno, odgovor na pitanje o izgradnji moćne armije ostaje krajnje jednostavan. Države koje istovremeno imaju entuzijastično stanovništvo bogatog ljudskog kapitala, raspolažu savremenim tehnologijama i robusnim privrednim strukturama, koje odnose između civilnih i vojnih organa grade odvojeno, ali ne previše samostalno, najbolje će proći. Ni borbeno iskustvo ne škodi. Ipak, jednostavnost rešenja ne podrazumeva i njegovu laku primenu.