(VIDEO) 76. GODINA OD KADA SU SRBI REKLI NE ADOLFU HITLERU: Sećanje na 27. mart
BEOGRAD - Na današnji dan navršava se 76 godina od kada je zaverenička grupa oficira Jugoslovenske vojske naklonjenih Engleskoj, s generalom Borivojem Mirkovićem na čelu, izvela je puč i zbacila s vlasti tročlano kraljevsko namesništvo predvođeno knezom Pavlom i vladu Cvetković-Maček. Čim su Beograđani čuli za puč, pohrlili su na ulice.
Priča o 27.amrtu ima svoju predistoriju koja počinje Anšlusom - pripajanjem Austrije Trećem rajhu (1938), italijanske okupacije Albanije (1939) i pristupanja Mađarske, Rumunije i Bugarske Trojnom paktu (1940-41).
Kraljevina Jugoslavija bila je sa svih strana, osim prema Grčkoj, opkoljena Silama osovine. Adolf Hitler je vršio izuzetno jak diplomatski pritisak na Jugoslaviju da i ona uđe u Trojni pakt, kako bi mogao da se posveti napadu na Sovjetski Savez.
Tako su 25. marta 1941. godine predsednik vlade Dragiša Cvetković i ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Marković u bečkom dvorcu Belvedere potpisali protokol o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu -savezu Nemačke, Italije i Japana.
Ovaj sam čin naišao je u zemlji na veliko neodobravanje vojnog rukovodstva, ali i nekih političara i naroda.
U noći 26 na 27 mart 1941. grupa zavereničkih oficira Jugoslovenske vojske naklonjenih Engleskoj, s generalom Borivojem Mirkovićem na čelu, izvela je puč i zbacila s vlasti tročlano kraljevsko namesništvo predvođeno knezom Pavlom i vladu Cvetković-Maček. Imitirajući maloletnog kralja Petra, kapetan Jakov Jovović pročitao je na Radio Beogradu navodni kraljev proglas naciji, kojim su podržani pučisti.
Čim su Beograđani čuli za puč, pohrlili su na ulice. Pevane su patriotske pesme i uzvikivane parole protiv Hitlera i Musolinija, a klicalo se kralju Petru II, demokratiji, Rusiji, Britaniji.
Čule su se i parole „Bolje rat nego pakt“, „Bolje grob nego rob“.
Jedan svedok je zabeležio: „Sve živo je izašlo na ulice. Svi veseli, piju i pevaju. Vojska, koju su do jutros gledali s prezirom, maršira ulicama, dok mase naroda kliču: ‚Živela vojska‘... Kako vreme odmiče, na ulicama sveta sve više. Ne može niko da zavede nikakav red. Svi se ljube i grle. Policije nigde nema. Poneki oficiri mole svet da se razilazi kućama. Zamislite samo, kaže jedan od njih, da sad Hitler pošalje samo nekoliko aviona na ovoliko sveta, bilo bi krvi do kolena - ali niko ga ne sluša. Peva se državna himna ‚Bože pravde‘, uzvikuje ‚Živeo kralj‘, gomila gimnazijalaca nosi transparente i parole: ‚Bolje rat nego pakt“, „Bolje grob nego rob‘. Jedna grupa je uzvikivala: ‚Živeo Sovjetski Savez i Savez s Rusijom‘...“
Demonstranti koji su 27. marta izašli na ulice Beograda polupali su stakla na Nemačkom saobraćajnom birou u centru Beograda, u današnjoj Čika Ljubinoj ulici. Tu su cepane Hitlerove slike i razbijena njegova bista. Nemačko poslanstvo su već tokom prepodneva počele da obezbeđuju jake jedinice jugoslovenske vojske.
Ove demonstracije bile su unapred organizovane, isto kao i puč, a najveći broj istoričara smatra da je iza njih stajala britanska obaveštajna služba.
Istoričar Stevan K. Pavlović zabeležio je : „Britanski agenti su podstakli jednu grupu u (inače srpskoj) Zemljoradničkoj stranci (koja je bila u vladi, ali je imala prozapadno opredeljenje) i neke ličnosti iz patriotskih organizacija, ali samo su kucali na već otvorena vrata. Puč je bio posledica nagomilanog nezadovoljstva vladavinom kneza Pavla i njegovom politikom u celini, pre spontana reakcija nego pripremana zavera, i protiv slabe i neodlučne vlade izveli su ga oficiri koji su želeli da ‚spasu čast‘ ne samo Srbije već i Jugoslavije, kako su je oni doživljavali.“
Pojedini dokumenti iz moskovskih arhiva s kojih se s vremena na vreme skida oznaka tajnosti pokazuju da je, pored Britanaca, i Staljin upleo svoje prste u martovske događaje, obaranje kneza Pavla i uvlačenje Jugoslavije u rat. Nesporno je, međutim, da je teza o „kucanju na otvorena vata“ tačna. U narodu su bila sveža sećanja na užase okupacije iz Prvog svetskog rata, naročito na zlodela austrougarske vojske nad civilima, pa je otpor savezništvu s Nemačkom bio sveopšti.
Kažu da je Hitler dobio napad besa kad je čuo za demonstracije u Beogradu.
Nepunih deset dana kasnije usledila je njegova odmazda. Beograd je bombardovan, a tačan broj žrtava nikad nije precizno utvrđen. Procenjuje se da je stradalo oko 4.000 građana Beograda, koji je tada imao oko 370.000 stanovnika.
Iako su vodeći dnevni listovi u Beogradu Politika i Vreme neposredno nakon potpisavanja Trojnog pakta pisali da je reč o dokumentu koji Jugoslaviji garantuje mir i „potpunu nezavisnost“, vest o ulasku u savez s Hitlerom i Musolinijem izazvala je buru negodovanja u narodu.
Takvom raspoloženju svakako je doprineo i Radio Beograd, čiji je spiker tekst sporazuma pročitao uz zvuke posmrtnog marša.
(EPK)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Crni mart - Zbog ovih događaja Srbi se naježe na pomen tog meseca