Istorija sporta

CRVENO-BELE POKORILE EVROPU: Pre 38 godina košarkašice Zvezde su postale šampionke kontinenta

Foto: KKŽ Crvena Zvezda

Ono što je sovjetska Daugava iz Rige (danas glavni grad Letonije) tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bila u okvirima evropske ženske košarke, to su košarkašice Crvene zvezde predstavljale u Jugoslaviji.

Letonke su u periodu između 1964. i 1975. godine uzele čak 12 uzastopnih titula šampiona Evrope. Beogradske “crveno-bele” su na sličan način dominirale domaćim parketima, osvojivši u prvenstvima SFR Jugoslavije 24 titule, od kojih čak 15 zaredom.

Međutim, najblistavija era ženske košarkaške sekcije Sportskog društva Crvena zvezda započela je dolaskom u klub Strahinje Brace Alagića, koji je stvorio i kroz seniorsku konkurenciju vodio sjajnu generaciju Zvezdinih košarkašica: Sofiju Pekić, Snežanu Zorić, Vukicu Mitić, sestre Vukmirović, Zoricu Đurković …

Te 1979. godine, u La Korunji, dvanaest devojaka, dvanaest košarkašica Crvene zvezde je stajalo na pobedničkom postolju nakon ubedljive pobede u finalu nad mađarskom ekipom BSE od čak 35 poena (97:62).

Pre njih, redom su padali KiK (77:69, 97:86), Sesto San Đovani (69:67, 86:67), AZS (98:71, 98:84) i Minjor (79:66, 110:93).

Od prvog do poslednjeg minuta, Zvezdine dame su nametale svoju igru i nezaustavljivo hrlile ka svom cilju. Na kraju, one su se našle na pobedničkom postolju. Bile su zvezdine zvezde, a Evropa je bila njihova. Biljana Marković 2, Jasmina Milosavljević 30, Gordana Vukmirović, Vesna Kovačević 2, Vukica Mitić 4, Spomenka Mrđenović, Anđelka Vukmirović 2, Zorica Đurković 30, Natalija Bacanović 12, Sofija Pekić 15, Jasmina Kalići, Dragana Pandurov, na čelu sa Strahinjom Bracom Alagićem, Petronijem Zimonjićem i Zoranom Kovačićem su ostvarile istorijski uspeh – postali su prvi klub u košarci na prostorima bivše Jugoslavije koji u svojoj vitrini ima pehar šampiona Evrope. iako nisu putovale na finalni meč u La Korunju, za prvi tim su te sezone bile licencirane i Vesna Delić, Dušica Tuševijaković i Dragica Lečić.

Foto: KKŽ Crvena Zvezda

Kakav je osećaj 38 godina nakon ovog uspeha, podelile su sa nama legende koje su taj uspeh i stvarale:

“Svi ćemo se složiti da je 1979. godina bila godina za pamćenje. Biti prvak Evrope nije nešto što dolazi preko noći. iza toga stoje godine mukotrpnog rada, truda, odricanja, ali i velike ljubavi. Sada, kada se prisećam tih momenata nakon svih ovih godina, puno detalja je izbledelo, ali trenutak kada sam podigla taj tako vredan trofej, zauvek će ostati urezan u moje sećanje. Nadam se da će obeležavanje ovog datuma biti još izražajnije, da će i ljudi u SD Crvena zvezda znati još bolje da vrednuju uspeh svih sportista koji u svojim vitrinama imaju pehar prvaka Evrope”, kaže Vukica Mitić.

Zorica Đurković ističe:


“Sećam se da sam plakala posle pobede nad Mađaricama, ali nisam bila jedina. Kroz te suze izlio se sav onaj znoj koji smo prolile po parketima širom Evrope da bismo došle do finala, pogotovo na parketu prepunog Beogradskog Pionira, u polufinalu protiv Pernika iz Bugarske, kada smo jurile 13 (ili 14) razlike koliko smo izgubile u gostima, i tada igrale 2 (ili 3) produžetka. Da smo najbolje u Evropi, shvatila sam tek mnogo kasnije, kada su se slegla sva ta veličanstvena osećanja, i zauvek ostala u mom srcu i mom sećanju. Zato bih i mogla reći da i posle 38 godina to osvajanje Evrope, taj prvi i najveći uspeh klupske košarke u bivšoj nam divnoj Jugoslaviji, meni blješti istim sjajem.”

Foto: KKŽ Crvena Zvezda


Anđelka Vukmirović Radulović kaže:

“Osvajanje Kupa evropskih šampiona je bila kruna uspeha jedne izuzetne generacije Zvezdinih košarkašica koja je šest godina igrala zajedno i polako gradila neverovatan pobednički mentalitet. Ova titula je još značajnija kada se zna da smo mi prva košarkaška ekipa sa ovih prostora koja je postala prvak Evrope i prvi klub SD Crvena zvezda kome je to pošlo za rukom. Ta 1979. je bila najuspešnija godina od osnivanja kluba, ne samo zbog evropskog zlata i seniorske triple krune već i zbog činjenice da su košarkašice Crvene zvezde te godine bile prvakinje Beograda, Srbije i Jugoslavije i u svim mlađim selekcijama, pionirskoj, kadetskoj i juniorskoj. To je bio period potpune dominacije košarkašica Crvene zvezde i ja se iskreno nadam da se to vreme polako vraća.“

Sofija Pekić kaže da je ponosna na rezultat iz Španije:

„Sećanje na tu generaciju i na najveći uspeh ženske klupske košarke do tada, priznajem čini me ponosnom. Neopisvo je koliko smo sve bile različite, osobene, sve dok ne izadjemo na teren, gde su se razlike gubile. Osećaj pripadnosti timu, pod vodjstvom Čika Brace Alagića se najbolje mogao videti na terenu kada smo zaista igrale prvenstveno za tim. Spoj generacija nas starijih i mlađih juniorki koje su dolazile, napravio je čudnu, ali dobitnu hemiju koja je donela rezultat. Jedino ostaje žal što taj isti uspeh nismo ponovile i 1981. u Francuskoj. Lično, drago mi je što se taj uspeh obeležava, i nadam se da će nadolazeće generacije ponoviti ono što smo mi uradile davne 1979.“

Od jugoslovenskih klubova, titulu prvaka Evrope osvojilo je još tuzlansko Jedinstvo 1989. godine, predvođeno jednom i neponovljivom Razijom Mujanona od istorijskog uspeha crveno-belih dama.

Foto: KKŽ Crvena Zvezda